Kako je moguće da je ovako lepa zemlja najneposećenija u Evropi?

Diznilend za odrasle je ipak najslabije posećen u čitavoj Evropi

Gotovo je izvesno da će oni koji ne žive na evropskom tlu, San Marino pomešati sa nekim manjim gradovima u SAD-u, Meksiku ili Argentini, ali ova država ima samo jednog kopnenog suseda – Italiju, a njeni krajolici su zapanjujući. Šta više, prema pisanju američkog portala „Insajder“, San Marino je lepši čak i od Toskane, mada ova zemlja trenutno važi za najneposećeniju državu u Evropi.

Prema podacima Svetske turističe organizacije Ujedinjenih nacija, San Marino, iako najmanje posećena evropska država, prepuna je bujnih vinograda i brda, veoma lepog smeštaja, romantičnih restorana i uskih, vijugavih kamenitih ulica.

Preporučujemo

U srcu San Marina nalazi se staro podgrađe tvrđave, sagrađeno na vrhu brda. Drugim rečima, ovo mesto je kao Diznilend za odrasle, ili Toskana bez gužvi, navodi „Insajder“.

Novinar ovog portala proveo je nekoliko dana u toj zemlji koja važi za najstariju demokratiju na svetu, a koja se ponosi i činjenicom da je na čelu svoje države imala više žena nego bilo koja zemlja u poslednjih 60 godina, a evo kako je on video San Marino i zašto, kako kaže, jedva čeka da tamo ponovo ode.

San Marino je jedna od najmanjih zemalja na svetu i treća najmanja evropska država, pošto su od nje manji samo Monako i Vatikan. Ovde živi oko 34.000 ljudi, a teritoriju ove male države u potpunosti okružuje Italija.

Istorija demokratije u ovoj zemlji stara je preko 17 vekova, pa je mnogi nazivaju „najstarijom kontinuiranom demokratijom na svetu“.

San Marino je odnedavno najslabije posećena zemlja u Evropi, „pretekavši“ Lihtenštajn, još jednu mikrodržavu.

Budući da je u potpunosti na Apeninskom poluostrvu - i na njemu zauzima izuzetno mali deo - ne čudi što je pejzaž San Marina u osnovi isti kao italijanski, a posebno nalik na onaj u Toskani. To znači da ima ista ona raskošna brda, rustične vinograde, poljoprivredno zemljište i okruženje podobno za „reklamiranje“ na društvenim mrežama, navodi „Insajder“.

Prema podacima Svetske turističke organizacije, San Marino je postao najslabije posećena evropska zemlja pošto je 2018. godine ovu mikrodržavu posetilo svega 84.000 ljudi, što je rast od svega osam odsto u odnosu na prethonu godinu. Ipak, i ovaj podatak govori da San Marino poseti dva puta više gostiju nego što čitava zemlja ima stanovinka.

Ipak, kada uporedimo posećenost San Marina sa posećenošću Firence, najvećeg grada u italijanskoj regiji Toskana, videćemo da je grad na reci Arno imao 11 puta veću posetu za svega prva tri meseca 2019. godine nego čitav San Marino u prošloj godini, pošto je Firencu do pred kraja marta tekuće godinu posetilo bezmalo milion ljudi.

Dvorci kao iz bajke bi trebali biti dovoljno dobar motiv potencijalnim turistima

Ako već pejzaži koji oduzimaju dah nisu dovoljno dobar razlog da se neko uputi ka San Marinu, onda bi to svakako trebali biti izuzetno dobro očuvani viševekovni zamci, gde postoje odlični restorani (koji pre svega, prirodno, nude vrhunsku pastu i divna vina), a tu je moguće odsesti na kraći rok, ali čak i živeti, ukoliko imate dovoljno sredstava da sebi to priuštite.

„Insajder“ navodi da je ovo mesto poput Diznilenda za starije jer ovde možete da se odmorite u tišini, okruženi romantičnim predelima u kojima može da se oseti neopisivo uzbuđenje. Tako nešto ipak nećete moći da osetite u Toskani, gde već duže od decenije postoje veliki problemi zbog prevelike posećenosti.

Razlog slabe posećenosti treba tražiti u lošoj pristupačnosti

San Marino nema nikakv aerodrom, a prvi pristojne veličine je onaj u Bolonji, koji je udaljen skoro 130 km od ove male zemlje.

Ovde ne postoji ni luka, jer San Marino nema obalu, pa to isključuje mogućnost da ova državica postane mesto gde bi oni koji krstare morima samo „naišli“, kakav je slučaj sa Venecijom (u blizini San Marina se nalazi grad Rimini, koji je popularno primorsko odmaralište). Ovde čak ne postoji ni železnička stanica, dodaje novinar „Insajdera“, uz opasku da je vožnja do San Marina zaista opasna. Da biste se popeli na vrh brda, gde je smešten glavni grad ove republike i koji se zove isto kao i država, zapravo se morati voziti uskim putem, prepunim serpentinama i mrtvim uglovima. On ističe da je takva vožnja uvek stresna, bez obzira na vremenske prilike.

On dodaje i da je železnički saobraćaj veoma razvijen u Italiji, ali cena karte za odraslu osobu, od Rima do Riminja, sa presedanjem u Bolonji, košta 70 evra, kao i da morate izdvojiti dodatnih pet evra na autobusku kartu od Riminija do San Marina.

San Marino definitivno mora da se poseti

Ipak, on zaključuje da je sav trud došao na naplatu kada se popeo na najviši tačku u San Marinu, istakavši da je imao osećaj kao da je u raju. Posebno je istakao „domaćinski“ odnos lokalnog stanovništva prema turistima, uz opasku da je San Marino mnogo jeftiniji od većine turističkih centara u Italiji.

Prema njegovoj oceni, San Marino definitivno treba videti bar jednom u životu, uz poruku da ova mala zemlja ne zaslužuje da bude najslabije posećena u Evropi.

(D.B.)