Ruskinja opisala prestonicu Srbije: "Beograd je kao stariji muškarac koji je davno u mladosti sijao"

Elena Medvedeva preselila se u Crnu Goru u junu prošle godine kada je njen suprug dobio ponudu za posao. Pre toga nikada nije bila u Crnoj Gori niti je ikada čula za nju.

Elena Medvedeva je osvojila region kada je na svom uspešnom blogu objavila tekst o 6 mitova koje Srbi i Crnogorci imaju o Rusima. I baš tada su svi počeli da se pitaju šta je jednu Ruskinju navelo da se preseli u Crnu Goru i ko je ona?

Elena je rođena u Kazahstanu, a po raspadu SSSR-a preselila se sa porodicom u Rusiju, ali na jug zemlje. Sa 18 godina odlučuje da ode za Moskvu gde je pokušala da upiše fakultet. Na fakultet možda nije upala, ali je upravo tu upoznala budućeg supruga. Dobili su dvoje dece, a Elena je u Moskvi radila kao menadžer za marketing u hotelsko-restoranskom biznisu.

Preporučujemo

- Ni u Crnoj Gori nisam bez zanimanja. Sve svoje kreativne sposobnosti i iskustva sam posetila svom blogu. I bez obzira na to što još uvek nemam milion pratilaca, mnogo ljudi me ovde zna, a različite firme su zainteresovane za saradnju sa mnom. Tajna uspeha je prosta - ja to radim od srca, iskreno i nikad ne lažem. Na blogu prikazujem svoj običan život, probleme, ali i radosti. Ljudima je dosadilo da gledaju luksuz, idealne fotke idealnih ljudi. Ljudi žele da vide obične ljude. - počinje Elena svoju priču za "Telegraf".

Kako kaže, život u Moskvi se definitivno razlikuje po mnogo čemu od života u Crnoj Gori.

- Ovde ima više prednosti za život porodice sa decom. Uvek sam maštala o životu pored mora, blagoj južnoj klimi, prelepoj ekologiji, kvalitetnoj hrani i tako ukusnoj balkanskoj hrani.

Dopada joj se i odnos ljudi prema Rusima, pa se u Crnoj Gori definitivno oseća kao kod kuće.

- Najviše sam se brinula za ćerku Mašu kad smo se preselili jer je trebalo da ide u školu, a nije znala jezik. Srećom, jezik je brzo naučila i sprijateljila se sa decom iz razreda, pa joj se sada više sviđa ovde nego u Rusiji.

- A mane... Ima ih jako malo ali su veoma značajne. Prema mom mišljenju, ovde je jako slab zdravstveni sistem, ima malo specijalista i skoro da nema medikamenata na koje smo navikli. A tu je i šoping. Ponekad imam veliku želju da kupim neku novu stvar: haljinu, torbu ili nešto druog, ali toliko je mali izbor. Zato sam veoma srećna kada odemo negde u inostranstvo. Odmah trčim u šoping i apoteke, a posle je tek na redu kulturni program. - ističe.

Što se tiče troškova, kakva je Crna Gora u odnosu na Rusiju?

- Skoro u svakoj zemlji možeš da vodiš različit život, zavisno od svoje zarade i potreba. Često kažu da je Crna Gora jeftina država - za turiste verovatno jeste. Ali što se tiče cene u prodavnicama, one su često uporedive sa moskovskim cenama, a plate su ovde znatno niže. I, naravno, struja. Kod nas ne košta ništa. Ovde sa strahom čekam zimski period, pošto "zimski računi" jako udaraju po džepu. Srećom, u Crnoj Gori je zima kratka.

Elena je imala prilike da poseti i Srbiju u oktobru, a ovom putovanju je maštala jako dugo i odugovlačila ga jer je čekala majku iz Rusije.

- Za nju je Beograd još uvek glavni grad bivše Jugoslavije. Iskreno da vam kažem, Beograd me je šokirao jer sam ga zamišljala skroz drugačije. Čak ne toliko Beograd koliko Srbi. U Crnoj Gori srećem dosta Srba koji od prvog minuta kada me vide počinju emocionalno da pričaju koliko vole Rusiju i Putina, pa mi pokazuju slike iz Moskve ili majice sa medvedima. Očekivala sam da će tako dočekati kada izađem iz aviona. - objašnjava Medvedeva.

Budući da je navikla da je u Podgorici prepoznaju kao blogerku i odmah je nešto zapitkuju, Srbija ju je u tom smislu zanemarila.

- Ljudi u Beogradu su jako slični ljudima u Moskvi, niko ih ne zanima. Čak i da trčiš go po glavnoj ulici grada sa ruskom zastavom, niko te neće pogledati. Razumem da je to normalno za veliki grad, ali je u mojoj glavi slika bila skroz drugačija.

Dopalo joj se što u Beogradu ima dosta starih zgrada koje su je podsetile na Moskvu, pa je namerno više vremena provodila po nekim mestima na kojima se kreću obični ljudi.

- Znate, ja svaki grad predstavljam u obliku osobe, ne samo spoljašnji izgled već i njegov karakter. Beograd je, po mom mišljenju muškarac u kasnim 50-im, možda čak i 60-im godinama. Po njemu se vidi da je u mladosti sijao. A sada je nekako oslabio zbog godina ili ga je napalo neko mračno raspoloženje, iako se nenaoružanim okom vidi da je taj muškarac veoma neobičan, interesantan, sa dugom i teškom istorijom.

- Meci, tragovi bombardovanja… Bukvalno su mi probijali srce dok sam ih gledala na zgradama u centru grada. Kao da sam sama prošla rat unutar sebe kada sam videla njih. Vidi se da je taj muškarac proživeo težak život i da ima šta kaže.

I građane Beograda je zamišljala malo drugačije.

- Možda sam navikla da su Crnogorci opušteni, nasmejani, vole da pričaju sa tobom čak i ako te ne poznaju, uvek će nešto da te pitaju. U Srbiji su ljudi malo zatvoreniji. Tako sam htela svakoga da pogledam u oči i pitam - 'Ej, kako vi ovde živite? Znate koliko dugo sam htela da dođem kod vas. Bože, konačno sam u Beogradu!', htela sam da vičem od sreće. Ali, grad mi je odgovorio ćutanjem. Meni se učinilo da ljudi ovde imaju sasvim drugi temperament, ali i da se manje brinu o svom izgledu. U Moskvi se isto ne kite, ne šminkaju se. Zašto bi? Niko tebe ne zna, nikome nije stalo do tebe. Možda sam pogrešila - ipak sam samo 3 dana bila u Beogradu. - zaključuje Elena u razgovoru za "Telegraf".

(Tara Tomović/Telegraf.rs)