Zašto aplaudiramo kada avion sleti? Razlog zbog kojeg to rade u Rumuniji je zapravo tužan

Da li ste i vi među ljudima koji tapšu kada avion sleti?

Za one koji su previše kul, nema ničeg iritantnijeg nego kada po sletanju aviona putnici tapšu pilotima. Iako ova tradicija polako izumire, ne možemo, a da se ne zapitamo koja je njena poenta? Da li to znači da i vozaču autobusa treba da aplaudiramo na svakoj stanici?

Instikt za preživljavanjem

Preporučujemo

Ekspert za govor tela Džudi Džejms kaže da je nekim ljudima to potrebno kako bi se osećali dobro.

- Jednostavno to je zajednički trenutak preživljavanja većeg broja ljudi jer je upravo trenutak sletanja najopasniji. Sletanje je najdramatičniji deo letenja, a nekada doslovno osetite točkove ispod sebe, pa se baš i ne može porediti sa autobusom. Mnogi ljudi nisu ni svesni koliko su nervozni u ovom trenutku, ali pošto se onda stide da pokažu strah, lakše ga se oslobađaju u zajedničkoj buci i ne izgledaju kao kukavice.

Kraj predstave

Iako nam je laknulo jer smo na zemlji, letenje je posebno iskustvo za mnoge, a sletanje je upravo kraj jednog filma.

- Postoji određena teatralnost kada je letenje u pitanju, mi smo publika, a da piloti i stjuardese glumci. Zato i osećamo potrebu da aplaudiramo jer se osećamo kao da je kraj predstave.

Stvar kulture

Ljudi iz određenih zemalja imaju ovu naviku koja se ustoličila u njihovoj kulturi. Na primer, Rumuni i Rusi su poznati po tome što vole da aplaudiraju po sletanju. Do Rumunske revolucije koja se odigrala 1989. malo njih je moglo da ode preko granice, pa im je letenje avionom bilo kao da se nalaze u spejs šatlu. Onda kada je od 1990. putovanje u inostranstvo postalo "legalno", mnogo malo ljudi je to sebi moglo uopšte da priušti.

Da li ovaj običaj izumire?

Osamdesetih i devedesetih aplaudiranje je bila redovna pojava, ali ovih dana to se sve ređe viđa.

- Strah od letenja se potpuno promenio. Manje se radi o strahu od uzletanja i sletanja, a više od terorizma. - kaže Džudi.

Međutim, ona dodaje da je danas mnoge stid da aplaudiraju kako ostali ne bi pomislili da lete prvi put.

(Telegraf.rs)