Prava istina o ludilu zvanom Amsterdam: TOP 10 najvažnijih stvari u gradu greha, kako proći najjeftinije, šta pušiti, jesti, ljubiti... (VIDEO) (FOTO)

Holandija: Kako otputovati, gde odsesti, koliko košta "trava", koliko 20 minuta sa prostitutkom, kako da vas ne ubiju biciklisti, šta jesti, šta ne piti, koje su cene stanova, splavova, prevoza... I koliko god da košta Amsterdam - isplati se. Jer, jednog vrlo bliskog dana on i Holandija neće postojati. Prekriće ih okean. Kao i nas

Putujete u Amsterdam? Odlučili ste da odete u Holandiju, u najopušteniju zemlju na svetu, u grad u kojem je sve dozvoljeno. U grad greha, prestonicu evropske slobode, sodome i gomore? Pročitali sve i načuli svašta o njemu, guglali i prelomili: Idemo tamo. Idemo u Holandiju. U zemlju trave, lala i bicikala. U zemlju legalizovane prostitucije.

Bili smo. I probali. Amsterdam. I probaćemo da vam ovde dočaramo kako sve to izgleda iz (skoro pa) prve ruke. Gomilom fotki, snimaka i podataka.

Preporučujemo

Ako bi morali da ipak počnemo nekakvim prefiksima, hajde neka bude ovako: preskupo, prečisto, preopušteno, predobro. I predrugačije od onoga što su mnogi zamišljali, čuli, načuli ili samo pretpostavljali. Ovo je 10 najvećih predrasuda koje se tiču Holandije i Amsterdama, ali i saveta kako da prođete najjeftinije (i najzdravije) na vašem putovanju u središte greha.

PRVA: Amsterdam nije skup, nije ni preskup... on je nešto više od toga... i često je jeftinije posetiti ga preko agencije nego u sopstvenom aranžmanu

Za razliku od svih drugih gradova u koje putujete tako što prvo tražite jeftinu avio kartu, pa onda lovite neki pristupačan hostel, smeštaj, pansion, airbnb, sa Amsterdamom mora drugačije. On greške ne prašta i skupo ih naplaćuje. Dakle, ako ste baš čvrsto rešili da posetite najcool prestonicu Evrope, prvo probajte da pronađete neki povoljan smeštaj, pa tek onda jurite prevoz. Objašnjenje je jednostavno: zaboravite odmah sve što ste do sada čuli o skupoći nekih gradova, o preskupom smeštaju i lakoći ostajanja bez kinte npr u Parizu, Moskvi, Londonu... Imamo novog (a mnogi bi rekli i starog) šampiona - Amsterdam. Zapravo, generalno, celu Holandiju.

Zato savet: Ako pokušate u sopstvenom aranžmanu da prođete jeftinije i ne ide vam, potražite i ponudu neke od naših turističkih agencija koje vode u Amsterdam. Osim što često dobijaju mnogo bolje cene za isti smeštaj, oni uglavnom sobe u mnogo boljim hotelima od ponuđenih na bookingu rezervišu mnogo ranije i može da se desi da isti aranžman koji ste organizovali sami, preko agencije dobijete najmanje 30% povoljnije.

Evo primera, koji je lako proveriv. Odete na booking.com, izaberete neki rendom datum u terminu od narednih nekoliko nedelja, do mesec dana (mi smo probali sa 20./23. jun) i stavite da vam tražen upit za ta tri dana za dve osobe bude poređan po jeftinoći. I najjeftini smeštaj koji vam nudi Amsterdam glasi - 324 evra i to u sobi koju vas dvoje deli sa još 6 sličnih turista. I tek kada ga rezervišete, onda odete na neki portal koji upoređuje sve cene avio karata (npr. skyscanner.net) i probate da ulovite neku povoljnu cenu prevoza.

Npr, avio karte (bez presedanja, samo sa ručnim prtljagom) za 20./23. jun su oko 250 evra po osobi, smeštaj oko 400 evra (ako hoćete da budete sami u dvokrevetnoj sobi sa svojim kupatilom) i prevoz do i od aerodroma oko 50 evra, što dovodi do početne cifre od 1.000 evra. I to bez klope. Samo spavanje i samo prevoz s malim ručnim koferom. Malo li je, na ovoliki euribor?

DRUGA: Pušenje marihuane, trave i sličnih lakih droga je dozvoljeno. NEEEEEETAČNOOOOO! Nije zakonski dozvoljeno, već je tolerisano

Ako su vam rekli da su u Holandiji legalizovane lake droge ili, drugim rečima: ako ste čuli da je zakonom dozvoljeno pušiti travu, odmah da vas obavestim da su vas lagali...delimično. Jer, marihuana (i srodni opijati) nisu dozvoljeni, niti su zakonom legalizovani. Oni su samo "tolerisani".

Kafu nemojte da tražite na mestima koja se zovu Coffe shop-ovi. Iz nekog razloga, tamo ne služe kafu. Služe marihuanu. Zapravo, u njih ulazite ukoliko želite da kupite do 5 grama trave, skanka ili nečeg sličnog. Imate i gotove džointe. Za sve one koji su ljubitelji ove vrste opijata važna informacija glasi: ako pušite i ne dirate nikog ni vas neće niko dirati. Tolerisaće vas. Jednako kao što zakon u Holandiji ne dopušta, već toleriše konzumaciju marihuane i posedovanje do 5 grama ovog opijata.

Ono što je sigurno zabranjeno jeste pušenje običnih cigareta u (stoje jasni natpisi da duvan ubija i da se zabranjuje upotreba), ali najinteresantnija zabrana tiče se ipak konzumiranja alkohola ispred kafića, restorana ili bilo gde po ulici u strogom centru grada. U gradu koji je sinonim za light verziju sodome i gomore kazniće vas ako vas vide da na ulici ispijate limenku piva ili nekog drugog pića koje sadrži makar i promil alkohola. Kazna iznosi 90 evra i na licu mesta će vam je naplatiti komunalac na biciklu. Uljudno i kulturno će vam prići i reći da ste prekršili zabranu.

Jedna od zanimljivijih scena desila se u Roterdamu, gde je policijsko vozilo stalo na početku najpoznatije ulice Witte de Withstraat u Cool distriktu (tako se zove), pored najmanje 20-ak osoba koje su "varile" sedeći na zidićima ili pored kanala. Iako je iz vozila izašao policajac u ful uniformi, niko se nije pomakao. A onda je policajac prišao jedinoj osobi koja tu nije pušila travu, već je sedela u automobilu i čekala nekog sa uključena 4 migavca. I kaznila ga. Jer, zaustavljanje nasred ulice nije ni dozvoljeno, niti je, za razliku od marihuane tolerisano.

I na kraju cena: Pakovanje od 4 džointa (recimo, White widdow marihuane) košta 12-14 evra, u Bulldog Coffe shopovima, poznatim po tome da su u njima gostovale sve najveće svetske face.

TREĆA: Prostitutke ili rodavačice ljubavi ! NEEEEE. One su seksualne radnice koje plaćaju porez

Za razliku od Srbije gde je prostitucija ekranizovana (videti pod "rijaliti"), u Holandiji je ona legalizovana. Najviše ih ima u čuvenom Red light distriktu, one tamo "u izlozi sedu, ćute, pušu i prolaznike gledu". Kako reče Bora, sede gole ili u negliže i prolaznici se polomiše da im priđu bliže. Oni koji požele da to urade najbliže i da probaju i ovu vrstu zadovoljstva neka računaju na prosečni odnos cene i minuta od 50/20. Dakle, za 50ak evra dobije se 20ak minuta onoga što klijent poželi. Jer, one, kako kažu, sve rade i ima ih svakakvih. Čak i onih sa drugačijim alatom ispod negližea.

To što rade, rade samo sa kondomom, svaka od seksualnih radnica je prijavljena, znači ima penzijsko, socijalno i što je najvažnije zdravstveno osiguranje i osim što plaća redovno porez od kojeg žive oni fini Holanđani, ima obavezu da jednom nedeljno radi zdravstveni pregled i dobije potvrdu da je "čista".

Ono što je još zanimljivo za seksualne radnice iz ove četvrti: Same plaćaju zakup svojih sobica i izloga i ako ne plate porez, ne smeju da otvore zavesu na izlogu. Imaju prava da odbiju mušteriju ako im se ne dopadne. Devojke koje rade u seks bordelčićima moraju da imaju najmanje 21 godinu.

Inače, snimanje radnica u četvrti Crvenih fenjera je strogo zabranjeno, ali mi smo se potrudili da vam ipak malo dočaramo atmosferu... i to prolaskom kroz najužu ulicu na svetu.

ČETVRTO: Holandija je raj za bicikliste! NEEE! Biciklisti u Holandiji su sinonim za pakao

Ako ste ikad pomislili kako su naši biciklisti najbezobrazniji i najbahatiji učesnici u saobraćaju, posle Holandije oni će vam delovati kao dobre zeke peke. Jer, biciklističko nejebavanje (ups za ovaj izraz) nikog i ničeg u Holandiji je merna jedinica za biciklistički bezobrazluk. Doduše, morate da znate da se nalazite u jednoj od biciklističkih prestonica Evrope (druga je Kopenhagen). Činjenica je da gotovo da ne postoji nijedna ulica u Holandiji koja nema biciklističku stazu između trotoara i kolovoza kojim se kreću motorna vozila. Ali problem nastaje tamo gde se pešaku uključi zeleno svetlo za prelaz što u Holandiji znači da pešaka  moraju da  propuste automobili, ali NE MORAJU BICIKLISTI, koji su uvek u prednosti i kojima je uvek zeleno svetlo... čak i kad nije. Znači, možete da pređete ulicu samo ako nema nijednog bicikla... a njih ima uvek. I ima ih na milione. Osim bicikala biciklističkom stazom se voze i vespe, milioni takvih bicikala i vespi jurcaju kao nenormalni i ako vas udare, vi ste krivi, jer ih niste propustili.

Ako ste već čvrsto rešili i da iznajmite biciklu, neka vam je Bog u pomoći.

Za one koji ipak više vole bicikle od mene, par podataka: Verovali ili ne, u Amsterdamu, sve ukupno, ima gotovo milion bicikala, što je 4 puta više od broja automobila. Više od 50% stanovnika ovog grada koristi bicikl na dnevnoj bazi, i samo u svom gradu ima oko 400 kilometara staza. Oko 100.000 bicikala se godišnje ukrade u Amsterdamu (ili završi u kanalu). Kažu da se godišnje iz amsterdamskih kanala izvadi oko 15.000 bicikala, kao i da se amsterdamski kanali sastoje od jedne trećine mulja, jedne trećine bicikala i jedne trećine vode.

PETO:  Smeštaj i prevoz su skupi, ali je klopa jeftina! NEEEEEEE. Možda, ako ste na kiseonik dijeti

Za razliku od smeštajnih kapaciteta, čija je popunjenost u Amsterdamu verovatno 99%, popunjenost mesta u nekom od bezbroj kafića, restorana ili polusvratišata koja služe brzu hranu je - 117%. Možda zato i eto odgovora zbog čega je i klopa poprilično skupa. Jer su tako u mogućnosti.

I gde god da se okrenete postoji sve i svašta za pojesti. Od rebaraca (all you can eat), koji se više nego isplate za one koji mogu da pojedu dosta, preko turskih donera, do klasičnih Mek, Burger king i sl restorana brze klope. Imate čak i automate gde možete da kupite (sveže spremljenu) brzu klopu, npr. frikandele (nešto poput ostataka piletine, svinjetine, teletine i povrća pretvorenih u ćevap) i taj zalogaj klope košta evro do evro i po. Upola manja porcija kineske klope nego kod nas na ulici košta više od 10 evra, fišek pomfrita veličine "za u zub" je oko 4 evra. Skroman obrok u običnom italijanskom restoranu za 4 osobe nije ispod 100-150 evra.

Ništa jeftinije nije ni ako uđete u neki od supermarketa kako biste kupili i sami pripremili neku klopu. Flaša vode od 1,5l u Špar ili Albert Heijn supermarketima je 2,5 evra (300 dinara), što je 7 puta skuplje nego kod nas.

ŠESTO:  Svi piju, puše travu, divljaju i velika je verovatnoća je da će vas neko napasti ili pokrasti! NEEEEEE! Ne postoji grad i država gde ćete se bezbednije osećati

Opšte je poznata stvar da u koju god prestonicu naumili da otputujete, prvi saveti lokalnih vodiča glase: pazite se, ima puno lopova, držite sve svoje stvari u torbicama na grudima, u sefovima... Barselona, Sofija, Pariz, nebitno... Plaše nas kao da idemo u rat. I to često s razlogom.

Pa tako srpski turisti na putovanjima pola vremena provedu smišljajući kako da ih neko ne pokrade, a drugu polovinu smišljajući kako da oni nekog pokradu... makar i hotelski peškir.

Ikao u Amsterdamu svi neprestano piju, koriste opijate, idu po ulici klateći se kao zombi, iako je od 10 osoba koje prođu pored vas njih 9 prototip lopova (iz onih opisa), ne postoji bezbedniji i opušteniji grad i država. Pitali smo: pa kako je moguće? I dobili odgovor: pa moguće je. Kazne su nenormalne, sudi se odmah i ne isplati se. Primili smo mnogo migranata iz celog sveta, ali niko od njih, jednako kao ni Holanđani nema prava na kriminal.

SEDMO: Gužva za ulazak u muzeje je neverovatno velika! NEEEEE! Ne čeka se gotovo uopšte, ako kartu ranije kupite online

Van Gog je u Holandiji popularniji od Rembranta. I bio je luđi. Isekao je sebi uho i uglavnom je slikao selfije... ili kako stariji to zovu: autoportrete. A Rembrant je bio švorc. A pošto je bio diler slika koji je švorcirao, u kući u kojoj je živeo ne postoji nijedno njegovo delo, pa su ih smestili u Rijks muzej. Pored ova dva, u oblasti oko trga muzeja postoji još toliko dobrih mesta koje vredi obići da bi nam za to trebalo barem još tri ovolika teksta. A neko je to već sigurno uradio bolje od nas. Ovo je ipak vodič za vas malo drugačije.

OSMO: "Amsterdamđani" su ludi za fudbalom. NEEEEEEE! Ludi su samo za Ajaksom

Svako ko je pomislio da će 1. juna Amsterdam goreti od navijačkih pesama, rekvizita i fanova, prevario se. Iz dva razloga. Prvi je to što je Ajaks u polufinalu Lige šampiona ispao od tradicionalno ugodnog Totenhema, a drugi to što se, kada su stanovnici Amsterdama u pitanju, finale Lige šampiona ni ne odigrava ako u njemu ne učestvuje njihov klub. Zanemarujući par lokalnih pabića, koji su pod žestokom okupacijom Engleza morali da prebace kanal na finale Liverpul - Totenhem, gotovo 99% ostalih mesta na kojima je svetleo TV emitovalo je nešto potpuno peto.

Dakle, kratko i jasno: Amsterdam jednako Ajaks. Enter.

I gle čuda, umesto fudbalera Ajaksa, koji nisu dobili priliku da zaigraju protiv Liverpula u Ligi šampiona, usred Amsterdama sreli smo golmana crveno-belog kluba koji je pobedio Liverpul u Ligi šampiona. Milana i Snežu Borjan. Zvezda, leeeaaaleeeaaaaleeeee.

DEVETO: Kako se pravilno kaže - Amsterdam ili Roterdam? NEEEEEEEEEE. To su braća blizanci, od kojih je jednog usvojio arhitekta, a drugog Bukovski

Iako Roterdam važi za najskockaniji i najkulturniji, najfiniji grad u Holandiji, duh slobodarstva i ovde se oseća. Za razliku od Amsterdama koji grmi svojom autentičnošću iz prošlosti, Roterdam je postao arhitektonsko čudo i evropski Njujork iz nužde, jer su ga Nemci 1940. sravnili sa zemljom. Od starih zgrada preživela je samo jedna jedina katedralica. Sve ostalo je niklo kao iz 22. veka.

Ipak, verovali ili ne najpoznatiji spomenik u Roterdamu je Deda mraz koji u ruci drži dildo. Skulptura kontroverznog Pola Mekartija koštala je 180.000 evra i izazvala je svojevremeno veliki skandal baš zbog toga što su "pravi umetnici" mislili da mu zbog seks igračke umesto jelke u ruci mesto u nekom muzeju. Ipak je završio na ulici i postao jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u Roterdamu.

Od ostali znamenitosti, Roterdam, koji je "dobri brat blizanac Amsterdama" i njegova sušta suprotnost ima dve sjajne i nezaobilazne stvari, Pijacu u obliku potkovice i zgrade u obliku izvrnutih kocki u kojoj ljudi stvarno žive. Obavezno  treba obići i ulicu  u Cool distriktu, koja 24 sata vrvi od prepunih kafića i u kojoj se nalazi i zvanično najbolji bar na svetu - De Witte aap, u kojem inače cene nisu ništa veće nego u okolnim kafićima. Ima Roterdam još mnogo čega, ali...

DESETO: Hag ima haški tribunal, a Ševeningen je mestu gde mrze i osuđuju Srbe. NEEEEEEE! Niko tamo pojma nema ni gde je tribunal, a Ševeningen je najlepša plaža u tom delu sveta

Ako rešite da iz Amsterdama otputujete malo u unutrašnjost, spremite se da to izvedete vozom (koji je brz, fenomenalan i skup) ili busom (koji je malo sporiji,  jednako dobar, ali mnogo jeftiniji). Prvo uvek proverite karte online (za vaše datume), pošto može da se desi da vam, npr Flixbus ponudi da kupite kartu od Amsterdama do Roterdama za manje od 5 evra. Od Roterdama možete direktnom (plavom E) linijom gradskog metroa da odete do Haga (udaljen oko 25 km) i to po ceni karte od 4 evra (koja traje 2 sata) i s njom možete onda da se odvezete i do plaže, čuvenog Ševeningena. A Ševeningen je sve, samo nije mesto gde se sudi Srbima ili gde hrvatski generali ispijaju otrov.

Ševeningen je verovatno najlepše turističko mesto u ovom delu Evrope, sa kilometrima dugom i više od 100 metara širokom peščanom plažom, prelepim šetalištem načičkanim kafićima iz kojih se mešaju svi svetski mirisi hrane sa svim muzičkim tonovima ikad snimljenim. Ovde se dolazi da se uživa. I kupa u okeanu, ako vam u junu ne smeta temperatura vode od 12 stepeni. Što se tribunala u Hagu tiče, retko ko ima pojma gde se tačno nalazi. Mi smo imali, ali nam ne pada na pamet da vas smaramo tim stvarima.

BONUS: Gde kupiti sireve, kako uštedeti 21%, gde naći najjeftiniju garderobu, cene stanova, splavova

* U ovo prolećno vreme Holandija je raj i za one koji vole da maksimalno iskoriste dan, jer, verovali ili ne, dan traje skoro ceo dan. Tačnije obdanica traje do 22:30, a blagi sumrak skoro do ponoći.

* Ludilo od sireva i kačkavanja ne kupujte u specijalizovanim radnjama koje izgledaju perfektno kao da ih je Karim Rašid sve dizajnirao. Iste sireve možete naći u supermarketima širom Amsterdama, često i do 30, 40% jeftinije.

* Ako vam zagusti za neku majicu, čarapu, duks, zafale vam rezervne gaće, trenerka ili nešto slično dok ste u Amsterdamu, najpovoljnije se možete obući u ogromnoj robnoj kući Primark, gde svaka od ovih stvari ne košta više od 10 evra.

* Dnevna karta (traje 24 h od validacije) za prevoz metroom, busem ili tramvajem po centru Amstardamu košta 8 evra i isplati se, pošto je samo jedna vožnja u jednom pravcu 3,2 evra. A za 24 sata ćete se sigurno voziti 5, 6 puta. Postoji i Amsterdam pass koji može da se kupi za jedan, dva, tri ili više dana i koji osim besplatnog prevoza uključuje i ostale popuste i ulaznice za najpoznatije muzeje.. Isplati se onima koji u Amsterdam idu zbog muzeja.

* Uzimajte račune i tražite tax free ukoliko pazarite bilo šta skuplje od 50 evra, jer će vam na aerodromu Šipol vratiti čak 21% PDV-a (6% ako je hrana u pitanju).

* Ako poželite da na dobrom mestu, u centru Amsterdama kupite kuću, stan ili samo neki raspali, ali za život preuređeni brodić u nekom od amsterdamskih kanala, spremite za to oko milion evra. Interesantno je da je samo za mesto na vodi, na nekom od kanala (bez splavića ili čamca) potrebno dati oko 500.000 evra i to samo pod uslovom da neko ko ga već ima odustane. Na mesto se čeka i po desetak godina.

* Taksi je dosta skuplji od Ubera, a možda i zbog toga što gotovo svi taksisti voze preskupe Tesla elektromobile

* Sat vremena krstarenja brodićem po kanalima košta od 12 do 20 evra. Mi smo izabrali kompaniju Flagship, koja ima otvorene brodiće, duhovitu posadu i koktele tokom plovidbe. Možete dok se vozite da uživate u prizoru, a možete i ispod čuvenog Mršavog mosta nekog i da zaprosite. Jer, kažu da ljubav započeta ovde traje zauvek.

Nismo vam pričali o Ajaksu, kući Ane Frank, krstarenju po kanalima, lalama, selima koja izgledaju kao iz bajke, vetrenjačama, Tadiću (ne Borisu, već Dušanu), koji je postao velika ikona grada... niti o vla jogurtima, pofrćeš krompirićima, besplatnom internetu u skoro svim hostelima, restoranima, robnim kućama. Probajte to da otrijete sami, jer koliko god da košta Amsterdam - isplati se. Možda i zbog toga što jednog vrlo bliskog dana ni on, ni Holandija neće postojati. Prekriće ih okean. Doduše, i nas će.

P.S. I za kraj: Ne aplaudirajte kad sletite avionom u Amsterdam. To više niko ne radi.

Aleksandar Jovanović/Telegraf.rs