Ovaj škotski zamak na jezeru pleni pojavom, starinom i okruženjem u kome se nalazi. Postoji samo jedan mali problem
Zamak Eilan Donan zovu škotskom ikonom jer je zbog svog živopisnog izgleda čest gost na filmu i televiziji, na fotografijama i razglednicama koje prikazuju čarobnost zemlje u kojoj se nalazi. Ali nije sve baš tako kao što izgleda
Eilan Donan (doslovno: ostrvo Donan) škotsko je ostrvce smešteno u zapadnom delu Škotske visije na mestu na kojem se sastaju tri morska loha, to jest jezera: Loh Duih, Loh Long i Loh Alš.
Na njemu se nalazi živopisni srednjovekovni zamak iz trinaestog veka, koji je zbog svog izgleda vrlo čest gost na filmu i televiziji, na fotografijama i razglednicama koje prikazuju čarobnost zemlje u kojoj se nalazi (čitaj: Škotske). Čak ga zovu i škotskom ikonom.
Postoji samo jedan mali problem: zamak je sve do početka dvadesetog veka bio u potpunim ruševinama, jedva da je postojao kamen na kamenu, i ono što danas imamo priliku da vidimo zapravo je savremena gradnja, i stoga u izvesnom smislu obmana. Doduše, on zbilja potiče iz srednjeg veka, ali je srušen početkom osamnaestog stoleća tokom Jakobitskih ustanaka, i sve do 1919. godine na tom je mestu stajala maltene prazna ljuštura. Tada je počela njegova restauracija, koja je potrajala sve do 1932. godine.
Sadašnji izgled ne odgovara u potpunosti prvobitnom, zato što su detaljni planovi starog zamka otkriveni tek onda kada se posao već privodio kraju, tako da su arhitekte morale da improvizuju i izmišljaju, kao i da se oslanjaju na nepouzdane zapise i opise izvornog zdanja. Zbog toga njegov spoljašnji izgled praktično predstavlja „romantičnu reinkarnaciju u tradiciji dvadesetovekovnog oživljavanja zamkovne gradnje“.
Unutrašnjost njegovu kritičari opisuju kao „edvardijansku pozornicu za život u srednjem veku“, odnosno, kao nekakvu ulickanu predstavu kakvom su pre stotinak godina i nešto kasnije ljudi zamišljali to doba (što se može, recimo, videti u starijim holivudskim istorijskim spektaklima u kojima mangupi iz onog vremena nose besprekorno čistu garderobu, imaju sve bele zube i obitavaju u krajnje higijenskim uslovima).
Ali postoji barem jedan bitan detalj u kojem je zamak ipak izgleda veran originalu (zapravo nije jedini ali nama izgleda kao najznačajniji). Naime, iznad glavnih vrata stoji natpis na gelskom jeziku na kojem piše: „Dok god je Makrej unutra, nikada neće Frejzer biti napolju“, što svedoči o staroj bratskoj vezi klana Makrej koji je ovaj držao zamak, sa Frejzerima, koji su imali sličan natpis u svom gnezdu, zamku Bofort.
(P. L.)