Ovaj škotski zamak na jezeru pleni pojavom, starinom i okruženjem u kome se nalazi. Postoji samo jedan mali problem

Zamak Eilan Donan zovu škotskom ikonom jer je zbog svog živopisnog izgleda čest gost na filmu i televiziji, na fotografijama i razglednicama koje prikazuju čarobnost zemlje u kojoj se nalazi. Ali nije sve baš tako kao što izgleda

Eilan Donan (doslovno: ostrvo Donan) škotsko je ostrvce smešteno u zapadnom delu Škotske visije na mestu na kojem se sastaju tri morska loha, to jest jezera: Loh Duih, Loh Long i Loh Alš.

Na njemu se nalazi živopisni srednjovekovni zamak iz trinaestog veka, koji je zbog svog izgleda vrlo čest gost na filmu i televiziji, na fotografijama i razglednicama koje prikazuju čarobnost zemlje u kojoj se nalazi (čitaj: Škotske). Čak ga zovu i škotskom ikonom.

Postoji samo jedan mali problem: zamak je sve do početka dvadesetog veka bio u potpunim ruševinama, jedva da je postojao kamen na kamenu, i ono što danas imamo priliku da vidimo zapravo je savremena gradnja, i stoga u izvesnom smislu obmana. Doduše, on zbilja potiče iz srednjeg veka, ali je srušen početkom osamnaestog stoleća tokom Jakobitskih ustanaka, i sve do 1919. godine na tom je mestu stajala maltene prazna ljuštura. Tada je počela njegova restauracija, koja je potrajala sve do 1932. godine.

Unutrašnjost jedne prostorije škotskog zamka Eilan Donan, jednog je od najprepoznatljivih u toj zemlji. Foto: Wikimedia Commons/Shadowgate from Novara, ITALY

Sadašnji izgled ne odgovara u potpunosti prvobitnom, zato što su detaljni planovi starog zamka otkriveni tek onda kada se posao već privodio kraju, tako da su arhitekte morale da improvizuju i izmišljaju, kao i da se oslanjaju na nepouzdane zapise i opise izvornog zdanja. Zbog toga njegov spoljašnji izgled praktično predstavlja „romantičnu reinkarnaciju u tradiciji dvadesetovekovnog oživljavanja zamkovne gradnje“.

Unutrašnjost njegovu kritičari opisuju kao „edvardijansku pozornicu za život u srednjem veku, odnosno, kao nekakvu ulickanu predstavu kakvom su pre stotinak godina i nešto kasnije ljudi zamišljali to doba (što se može, recimo, videti u starijim holivudskim istorijskim spektaklima u kojima mangupi iz onog vremena nose besprekorno čistu garderobu, imaju sve bele zube i obitavaju u krajnje higijenskim uslovima).

Ali postoji barem jedan bitan detalj u kojem je zamak ipak izgleda veran originalu (zapravo nije jedini ali nama izgleda kao najznačajniji). Naime, iznad glavnih vrata stoji natpis na gelskom jeziku na kojem piše: „Dok god je Makrej unutra, nikada neće Frejzer biti napolju“, što svedoči o staroj bratskoj vezi klana Makrej koji je ovaj držao zamak, sa Frejzerima, koji su imali sličan natpis u svom gnezdu, zamku Bofort.

(P. L.)