„Gde je ovaj raj?“ Pitanje koje smo sami sebi postavili imalo je neočekivani odgovor

Zamak Tagepera u istoimenom estonskom selu sazidan je 1907. godine u stilu secesije, ali kao privatna rezidencija baltičkog nemačkog plemstva iz porodice Fon Strik služio je samo tokom prve decenije svog postojanja. Od tada pa sve donedavno, bio je sanatorijum. Danas je hotel

Tokom poslednje decenije devetnaestog i prve dvadesetog veka, u periodu 1890—1910. godine, estetikom sveta dominirao je poslednji univerzalni pravac koji je uspeo da ostavi vlastiti pečat u svakoj vrsti umetnosti — od slikarstva i skulpture preko primenjene umetnosti do arhitekture i dalje — i šta više, u svakoj oblasti savremenog života. U pitanju je secesija, za koju se kod nas koristi i galicizam „ar nuvo“ (fran. Art nouveau).

Inspirisan je bio prirodnim oblicima i strukturama, mahom cvetovima i biljkama, mada ne isključivo njima, a nastao je kao reakcija na krutu i uskogrudu akademsku umetnost pretprošlog stoleća, umetnost prepunu pravila i normi kojih su se stvaraoci morali pridržavati ako su mislili da budu prihvaćeni od kulturne elite. Nevolja za elitu bila je u tome, što je, kako je vek odmicao, sve manje ljudi želelo i imalo potrebu za njom i njenim odobravanjem. Doba oslobađanja od stega, počelo je.

Preporučujemo

Upravo je secesija stil ovog izvanrednog zdanja koje „cveta“ pred vašim očima, a koje se zbog svoje lokacije i izgleda naziva zamkom Tagepera. Prvi pomen kuće na ovom mestu potiče iz šesnaestog veka, kada je tokom poljske i švedske prevlasti nad zemljištem današnje Estonije, imanje u selu Tagepera u parohiji Helme u okrugu Valgama, pripadalo vlastelinskoj porodici Rebinder.

Prodato je 1674. švedskom majoru Otu fon Stakelbergu, a od njegovih ga je potomaka, zbog gotovog bankrota, kupio 1819. godine baltički nemački plemić Bernard Hajnrih fon Strik.

(Vek su unazad estonski krajevi bili deo Ruske imperije, i ostaće sve do kraja Velikog rata, a Baltički Nemci igrali su sve to vreme važnu ulogu u ruskoj istoriji. Možda su njihovi najčuveniji izdanci „crni baron“ Petar Vrangel, veliki prijatelj Srba koji je po vlastitoj želji sahranjen u Beogradu i koji se pojavljuje kao lik u seriji „Senke nad Balkanom“, te baron Roman fon Ungern-Šternberg: njih su se dvojica, uz mnoge druge, tukli protiv boljševika za carsku obnovu.)

Tačno stotinu godina docnije njegov praunuk Hugo fon Strik izgubio je imanje nakon zemljišnjih reformi, do kojih je došlo posle Prvog svetskog rata. Upravo je pomenuti Hugo bio sredinom prve decenije prošlog veka, dok su ti krajevi bili deo Rusije, naložio gradnju novog zdanja, koje je 1907. godine sazidano sa upečatljivom kulom visokom četrdeset metara. Secesija je već počela da se gasi polako, ali je nemački arhitekta Oto Vildau izabrao baš taj pravac, što je vlasnik aminovao.

Nije međutim Hugo fon Strik dugo u njemu uživao, kao što i sami možete zaključiti; nakon Estonskog rata za nezavisnost, koji se vodio od novembra 1918. do februara 1920. u kojem se njihova na brzinu obrazovana vojska skupa sa ruskim belogardejcima i uz pomoć Ujedinjenog Kraljevstva borila protiv boljševika i oružanih snaga baltičkog nemačkog plemstva (koji, razume se, nisu ratovali na istoj strani već svako za svoj interes), došlo je do oduzimanja imovine.

Nakon pomenutih reformi, kuća je pretvorena u sanatorijim, i tu je svrhu imala začudo sve do 2000. kada je počela njena konverzija u hotel, koji je otvoren dve godine kasnije. Nešto ranije, jeseni 1999, proglašena je za kulturni spomenik, a nedavno je restaurisana. Još 1933. godine našla se u seriji poštanskih marki anti-tuberkulozne tematike.

(P. L.)