Ladno, al' standard: Helsinki je možda najbolji simbol EU u kojoj (ne) želite da živite (FOTO)

Glavni grad Finske idealno je mesto za rad, ali ne i za izlaske i tradicionalno srpsko "blejanje"

Welcome to Hel. Ogroman natpis na aerodromu u Helsinkiju koji dočekuje turiste i putnike namernike igra je reči koja ukazuje na to da ste upravo sleteli u Pakao. A glavni i najveći grad Finske sve je, samo ne to. Kao što se ni Pakao na engleskom ne piše poput skraćenice za Helsinki, sa jednim "l", već sa dva.

Preporučujemo

Ekipa novinara iz Srbije boravila je nekoliko dana u Helsinkiju u sklopu projekta "Medijske posete EU", koji organizuju Delegacija EU u Srbiji i British Council. Čim smo sleteli na helsinška 4 stepena Celzijusa, sa beogradskih 20 i kusur i istanbulskih 30 (let preko Istanbula, ne postoji direktna linija Beograd - Helsinki), shvatili smo da nismo u Paklu.

Ni po temperaturi, ni po uređenosti i sređenosti svega na šta vam pogled padne dok ste u "ćerki Baltika", kako Finci vole da zovu svoj glavni grad.

Prag ima jednu od najlepših biblioteka na svetu: Svako ko uđe u nju, ostane bez reči (FOTO) (VIDEO)

Ipak, prosečnom Srbinu neće biti lako da se snađe u Helsinkiju. Za početak, reporter Telegrafa je nekoliko puta sam sebe opsovao jer je, naivno verujući da je kraj aprila isti svuda u Evropi, odlučio da iz Beograda ne ponese davno odložene kapu, šal i rukavice.

Na tu grešku podsećao ga je i hladan baltički vetar tokom desetominutne šetnje od hotela u Helsinškoj luci do centra grada.

Posle 20 sati teško ćete i u samom centru naći restoran koji nije zatvorio kuhinju, pa možete samo da popijete piće. Na primer, odlično domaće pivo koje košta - 8 evra (oko 950 dinara). Kada i nađete restoran koji još služi hranu, pristojan obrok nećete pojesti za manje od 15 evra (oko 1.800 dinara).

Možda za Fince, čije su plate pet do deset puta veće od srpskih (učiteljica u osnovnoj školi zarađuje oko 2.500 evra), to i nije šok, ali za 11 gladnih Srba je bio, što je konobarica primetila na našim licima kada nam je donela račun.

U Helsinkiju ćete teško videti da za stolom u restoranu sedi više od dvoje ljudi, a i oni će najverovatnije platiti svako svoj račun. To simbolično pokazuje koliko se u protestantskoj Finskoj cene individualizam i praktičnost, kojem se deca uče od osnovne škole (o školstvu u Finskoj, koje važi za najbolje na svetu, Telegraf će pisati narednih dana).

Jedan malo drugačiji "turistički" vodič: 10 stvari zbog kojih morate da posetite Maltu što pre (FOTO)

U Helsinkiju sve fukcioniše. Ulice su besprekorno čiste. Kante za otpatke ne možete videti baš na svakom ćošku, ali možete Fince koji omot čokoladice posle konzumacije uredno spakuju u džep ili u torbu, jer im je nezamislivo da ga bace na ulicu.

U helsinškom "krugu dvojke" parkinga ima koliko vam volja, možda zato što sat parkiranja košta 4 evra (oko 470 dinara), a poluprazni vozovi metroa i autobusi i tramvaji tačni su u sekund i izgledaju kao da su upravo izašli ispod čekića.

Ipak, posle 17 sati grad je prazan. Finci su vredan, radan i ljubazan narod koji, po svemu sudeći, ne voli da "bleji" posle posla. Radije će obući trenerku, obuti patike i džogirati. Ljude svih uzrasta koji protrčavaju mimo vas možete videti u bilo koje doba dana.

Fincima niko ne može osporiti da su fit i lepi, ali na jednostavan, nenapadan i pristojan način. Na ulicama nećete lako uočiti silikonske delove tela, prenapumpane mišiće i groteskne tetovaže.

Reporter Telegrafa napustio je Helsinki sa mišlju da bi voleo da radi i zarađuje u tom gradu, a da se onda svakog popodneva teleportuje u neku od osunčanih bašti beogradskih kafića i u većem društvu na prolećnih dvadesetak stepeni popije pivo. Od evro i po, naravno.

(Dejan Vukelić - dejan.vukelic@telegraf.rs)