Slep sam i gluv, a obišao sam 127 zemalja i to sam - a ovu zemlju više nikada neću posetiti
Iako biste rekli da je to nemoguće, Toni je putovao mnogo više od vas
- Zatvorite oči i stavite ruke na uši, zatim pođite u Rim, sami.- ovako započinje svoju priču Toni Gils, koji je uradio ono za šta biste rekli da je nemoguće. Iako je i slep i gluv, Toni je sigurno putovao mnogo više od vas.
Preporučujemo
Ovo je ubedljivo najbolji recept za sreću: U životu treba brinuti samo o ove 2 stvari
Evo šta znači kad sanjate onoga u kog ste zaljubljeni
Pisac i istraživač iz Devona ima redak genetički poremećaj zbog kog je izgubio i sluh i vid, ali to ga nije sprečilo da obiđe 127 zemalja do sada, pedeset američkih država i svih sedam kontinenata.
2 nedelje je doručkovala samo belanca - i otkrila nešto što uopšte nije očekivala
- Planiram da nastavim da putujem dok ne posetim svaku zemlju na svetu, a onda ću da nastavim da putujem dok ne umrem. - kaže Toni.
Gils puni četrdesetu ove godine, a imao je samo devet meseci kada su mu ustanovljeni problem sa vidom, distrofija kostiju i fotofobija. Sa šest je ustanovljeno da je delimično gluv na oba uha, a do desete je mogao da vidi crno - bele obrise oko sebe. Sada je potpuno slep i 80 procenata gluv.
- Doživljavam spomenike tako što se penjem na njih: tako sam posetio i potpuno doživeo Ajfelovu kulu i Kip slobode. - objašnjava on.
- Ja doživljavam gradove tako što šetam kroz njih. Primetim promene nagiba, detektujem promene na površinama tla, kao na primer da li je ono pravljeno od šljunka, betona ili je toliko staro da je ispod kaldrma.- kaže Toni.
- Osećam promenu u prostoru kada hodam uskim stazama šume, jer znam da izlaze na otvoreno polje kada mi sveži vetar udari u lice. Posećujem poznate crkve, džamije i hramove, dodirnem njihove zidove i osećam teksture koje su se stvarale vekovima. Uživam u aromama trgova, u mirisima pečenja mesa, prženja luka, začina, đumbira i lekovitog bilja.
To je čvorište svakog grada, poput starog Jerusalima ili Zanzibara - živog sa ljudima, životinjama i prodavcima koji daju utisak mestu. - kaže Toni.
- Najbolje od svega su iskustva koja mi podižu adrenalin, bandžijem sam skočio 16 puta do sad, "skydive" sam skakao tri puta, i bio na raftingu u Australiji, Novom Zelandu, Kostarici i Zambiji. Volim to jer mogu sve da osetim. - kaže Toni.
Za planiranje putovanja, Gils koristi tip softvera koji se zove "JAVS" što mu omogućava čitanje računarskog ekrana prevođenjem pisanog teksta u govor. To mu omogućava da istražuje destinacije, rezerviše hotele i organizuje svoj plan putovanja unapred. Često mu je potrebna pomoć pri rezervisanju letova, iako sajtovi avio kompanija imaju aplikacije za slabovide.
On potom putuje sa digitalnim uređajem u kom čuva dokumenta i planove, relevantne telefonske brojeve, mape od i do aerodroma i mape javnog prevoza. Takođe se na njegovim listama za pakovanje nalazi i novi slušni aparat, dosta rezervnih baterija i rezervnih štapova koje koriste slepi pri samostalnom hodanju napolju.
A od čega zapravo Toni boluje?
Distrofija kostiju je genetski poremećaj koji sprečava rad zglobova, što dovodi do gubitka centralnog i perifernog vida. Ljudi sa ovom distrofijom imaju isti nivo gubitka vida od rođenja ili ranog detinjstva. Progresivna distrofija, kao u slučaju Tonija Gilsa, razvija se kasnije, a vid se vremenom gubi. Ipak, to ne sprečava Tonija da nastavi dalje.
- Za razliku od drugih osoba sa oštećenim vidom, ja ne koristim smartfon. Ne volim tehnologiju, više volim da pitam nekoga da mi pomogne ako se izgubim. Uostalom, u mnogim zemljama, kao što je na primer Afrika, internet je jako nepouzdan.- kaže Toni.
- Uvek naučim par osnovnih reči na jeziku zemlje u koju idem i uvek imam zapisanu adresu hotela na maternjem jeziku te zemlje. - dodaje Toni.
Svoja putovanja Toni finansira penzijom koja mu je ostala od oca, a napisao je i dve knjige o svojim putovanjima. Knjiga "Seeing The World My Way" (Videti svet na moj način) je reizdata prošle godine.
Na pitanje koje je jedino mesto koje nikada više ne bi posetio, kaže da je to Jermenija.
- Većina ljudi koju sam tamo sreo je htela samo da izvuče novac od mene, misleći da sam običan turista. Bilo je teško dobiti bilo kakvu pomoć na ulicama, iako sam sreo par ljubaznih ljudi, ali njih je bilo baš malo.- kaže Toni.
Kao najbolja mesta na svetu izdvaja Novi Zeland i Antarktik, a od gradova izdvaja Ušuaju glavni grad Ognjene zemlje.
- Bio sam u Ušuaji, platio sam dodatno vodiča i išli smo na devet dana krstarenja. To nije bilo devet dana krstarenja, to je bilo devet dana magije. Na obali sam moga da dodirnem isprane kosti uginulih kitova. Sedeo sam na ogronmim santama leda i slušao zov pingvina. - kaže Toni.
Ali, Gilsov život nije bajka puna putovanja, godine 2002. se našao na ivici alkoholizma, te godine je popio i svoje poslednje piće.
- Bio sam u Melburnu kada sam dobio imejl od majke, rekla mi je da imam teško oštećenje bubrega i da moram pod hitno kod lekara ako hoću da ostanem živ. Posle imejla sam uradio ono što bi uradili i svi mladi kad čuju da im je život u opasnosti - otišao sam i napio se. Od tada sam pio mnogo, ali sam krajem te godine prestao.- kaže Toni.
2008. godine Toni je imao transplataciju bubrega, donator je bio njgov očuh, a nakon oporavka opet je počeo sa putovanjima. Prva zemlja koju je posetio nakon oporavka je bila Velika Britanija i od tada nezaiustavljivo putuje celim svetom.
(Telegraf.rs / telegraph.co.uk)