Atina, grad u kome se prepliću pravoslavlje i mitologija: Njeni gorki plodovi svedoče o mukama grčkog naroda
Skoro 40 godina članica Evropske Unije, Grčka je svojom istorijom i bogatom kulturom podarila bazu moderne civilizacije i demokratije
Od filozofije, nauke,umetnosti preko porodičnog stola i kuhinje, grčki uticaj je sveprisutan, a ležeran način života Mediteranaca lako ulazi u naviku, a teško se briše. Neobičan spoj mitologije i pravoslavlja začinjen modernizmom 21. veka je osnovna nota glavnog grada Grčke - Atine.
Nenaviknuti na blage zime, prva stvar što bi kontinentalca iznenadilo u ovom gradu je klima. Januarske temperature dostižu i neverovatnih 20 stepeni Celzijusa, a retko kada padaju ispod pet. Za nepripremljene turiste ovo može da znači obavezan šoping laganije garderobe. Srećom, upravo je tada i špic sezonske rasprodaje po buticima, tako da je moguće pazariti kvalitetnu odeću sniženu i do 70 odsto.
Atrakcija u gradu su narandžasti plodovi sa krošnji drveća posađenih duž ulica centra i periferije. Kada bi to voće moglo da govori, vrištalo bi od bola. Naime, dvoje grčkih umetnika Ino Varvariti i Persefoni Mirtsou su pre pet godina pokrenuli projekat sadnje gorkih pomorandži na teritoriji Atine sa ciljem da ukus ovog voća simbolično predstavi gorčinu ekonomske krize. Ukoliko prošetate srcem ovog drevnog grada ipak možda pomislite da izreka "Dužan kao Grčka" ovde gubi smisao. U tipičnom balkanskom maniru, prodavnice, kafići i restorani vrve od ljudi. Trka oko slobodnog mesta je žestoka. Kafa u centru košta do pet evra, dok je grčka hrana u restoranima prihvtljiva i plićem džepu. Cena taksija je povoljna - za pola sata vožnje nećete platiti više od deset evra. Zloban glas ne prati atinske taksiste, koji će vas voziti najbližim putevima.
Reka ljudi se razliva glavnom ulicom Ermo u kojoj je moda nošenja torbi naopačke veoma popularna. Lako možete uočiti mnoge kako grčevito stežu svoje torbe ili rančeve u rukama. Uprkos merama predostrožnosti, nemojte se iznenaditi ako svedočite pokušaju džeparenja i u samom srcu grada – trgu Sintagmi. Nije teško zaključiti zašto je baš ovaj trg glavni. Oivičen zgradom Parlamenta i velelepnim hotelom od pet zvezdica u kojem odsedaju najviši predstavnici država početna je tačka u obilasku grada.
Ulice su male, konfuzne i slične pa je lako izgubiti se, uprkos znakovima obeleženim grčkim i engleskim pismom. Međutim, ukoliko pitate lokalce da vam pomognu, spemite se na komunikaciju svim dostupnim sredstvima. Tamo gde reči gube smisao u razmeni ideja i osečanja je muzika. Na lokalnim radio stanicama se pušta domaća pop muzika, čiju melodiju možete prepoznati i u našim najpoznatijim numerama. Šta je starije i ko je plagijator, pitanje je u rangu kokoške i jajeta.
Ako je Atina dobila ime po istoimenoj boginji rata, onda se može reći da je, nezvanično, grčki saobraćaj dobio ime po mitološkom božanstvu Haosu, koji ubedljivo vlada na cestama. Pored dobro organizovanog metro sistema koji vodi do svih važnih delova grada, gužve na drumu su neizbežne. Meštani za ovaj problem koriste motocikle kojima vešto dospevaju do cilja.
Sistem atinskog metroa je jednostavan i dobro organizovan. Početkom prošle godine uveden je elektronski sistem kupovine karata, sto je ubrzalo korišćenje podzemnom železnicom. Cena karata je ostala ista -jedna vožnja od 90 minuta košta evro i po, karta za čitav dan 4,5 evra, dok je moguće kupiti kartu i za pet dana od devet evra.
Atinjani su, pre svega ljubazni i susretljivi, ali vrlo ponosni na ono sto imaju . Taverne i hrana su jedan od zaštitnih znakova grčkog hedonizma. Feta sir, masline, suvlaki, musaka, salate svih vrsta začinjeni srdačnošću meštana nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Dobra klopa podrazumeva dobro piće, tako da je obavezno probati tipične grčke rakije uzo koja se meša sa vodom, cipuro od belog grožđa ili metaksu nastala mešanjem različitih pića. Naš merak i njihov hedonizam se savršenoj poklapaju, tako da je Atina idealna destinacija koju ne smete propustiti.
(Jelena Zarić)