5 ponašanja roditelja koja ugrožavaju pravilan razvoj dece: Psiholog savetuje kako da ih promenite

- Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj - kaže za Telegraf psihoterapeut pod supervizijom Nedeljko Rvović

Vaspitanje dece je jedan od najtežih zadataka koji se nađe pred svakim roditeljem. Pritom, većina onih koji su se ostvarili u ovoj životnoj ulozi ubeđena je da čini u datom trenutku najbolje što zna, ali neretko nije sklona preispitivanju i tome da li i koliko greši u nekim ponašanjima koja kod dece mogu ostaviti posledice za "ceo život".

Preporučujemo

Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj, pa je zbog toga važno skrenuti pažnju na neka ponašanja i postupke koje činimo, a koji bi dugoročno mogli da imaju posledice po decu.

- Razvojna psihologija je već odavno dokazala da je dete jos dok se nalazi u obliku embriona podložno primanju informacija, naravno u kontaktu sa majkom i to putem fiziološke komunikacije, empatičke komunikacije i komunikacije ponašanja - kaže za Telegraf geštalt terapeut pod supervizijom Nedeljko Rvović.

On dodaje da sve to ukazuje da dete može da oseti strah koji se biohemijskim procesima prenosi na plod i da vrlo često, baš u takvim stanjima, dete pravi pokrete u stomaku kao odgovor na majčine reakcije.

- Sve ovo nam govori koliki uticaj ima ponašanje roditelja na dete, kao i međusobni odnos roditelja, koji koliko god pokušavali, ne može da se sakrije ili maskira, jer je to jednostavno jedan oblik energije koje dete oseća pri svakom udahu.

Zbog svega navedenog je važno napomenuti značaj i uticaj načina na koji roditelji vaspitavaju svoje dete, kao i kakvu sliku svojim ponašanjem i očekivanjima od deteta šalju - objašnjava Rvović.

On navodi da deca uzrasta od 3 do 5 godina koriste osećanja kao jedino sredstvo za komunikaciju sa svetom oko sebe, zato je važno znati šta je to što mi roditelji činimo, odnosno ne činimo dobro, a da ima uticaj na dete.

Prema rečima sagovornika Telegrafa, vaspitni aspekti koji ugrožavaju pravilan razvoj su:

1. Emotivna hladnoća prema detetu

- Ona se se ogleda u odbojnosti, distanci, ignorisanju, izbegavanju fizičkog kontakta, a sa druge strane prevelika emotivnost u prezaštićavanju, ograničenjima, zavisnošću, posesivnošću, preteranom fizičkom kontaktu i preteranoj brizi.

Dete ne dobija kontakt, toplinu i ljubav koja predstavlja izvor života, takva deca su često usamljena, izolovana, izložena maltretiranju vršnjaka i kasnije čestim psihičkim oboljenjima - smatra psihoterapeut.

2. Nedostatak motivacije

- Izbegavanje razgovora sa detetom, monotono okruženje, preokupiranost poslom i "nemanje vremena" za dete, kao i često prevelika očekivanja i preterena ambicioznost mogu dovesti do unutrašnjeg sukoba kod deteta, gde se često dešava da dete krivi sebe jer ne vidi i ne može da razume drugi razlog ovom ponašanju.

"Nisam dovoljno dobar", "Nikada neću biti kao moj brat", "Nisam ni trebao da se rodim"... su česte misli koje prolaze kroz detetovu glavu - navodi primere terapeut pod supervizijom.

3. Posramljivanje, ignorisanje, pretnje

- Dok neki roditelji greše blagim pristupom, popuštanjem i pohvalama, neki odlaze u drugu krajnost, pa vaspitne metode temelje na posramljivanju, ignorisanju, pretnjama. Ni jedan ni drugi pristup jednostavno nisu dobri, jer nemaju ni meru ni umerenost.

Dete će u prvom slučaju postati arogantno, razmaženo, sa previše očekivanja od drugih, a u drugom slučaju će podstaći svoje sene - dete u strahu od neuspeha sa uništenim samopouzdanjem koje je posledica pretnji i vaspitanja kojima su narušeni njihova sigurnost i poverenje u roditelja - objašnjava Rvović.

4. Nepoštovanje

- Ono zapravo predstavlja neprihvatanje i neuvažavanje detetove ličnosti, prava na izbor i grešku ogleda se kroz potcenjivanje, omalovažavanje, onemogućavanje samostalnosti, stalne pridike i negativne komentare. Dete je često nesigurno, nepodržanu u stalnom strahu od greške i mogućih posledica - navodi geštalt terapeut.

5. Naređivanje

- Ovo je roditeljsko ponašanje koje podrazumeva maksmilano kontrolisanje, zabrane, naredbe i zahteve, kritike, pretnje i kazne, ograničavanje slobode doprinose da dete bude zatvoreno, blokirano, bez kreativnosti i volje za igrom i druženjem - objasnio je Rvović.

On navodi da postoje efikasni saveti za disciplinu i da se oni ogledaju u nekoliko važnih stvari:

- Verujte vašem detetu da će se pridržavati postavljenih pravila bez obzira na detetove godine i fazu razvoja. Potrudite se da ono što tražite od deteta bude razumljivo za dete i moguće da ono to učini. Razgovarajte sa svojim detetom kao što bi želeli da razgovaraju sa vama. Nemojte koristiti pogrdna imena, vikanje ili omalovažavanje - navodi neke od saveta terapeut.

Terapeut dodaje da je potrebno da roditelji budu jasni u vezi onoga što tražite od deteta.

- Budite strogi i određeni, a ne kruti i dvosmisleni. Dozvolite pregovaranje i kompromis, čime ćete pomoći detetu da izgradi socijalne veštine pregovaranja i adaptacije - ističe Rvović.

On naglašava da je za pravilan dečiji razvoj važno da mu osnovne potrebe budu zadovoljene, a to su: potreba za sigurnošću, zaštita od opasnosti, brižan odnos, dobra i redovna ishrana, dovoljna količina sna, fizička aktivnost, druženje sa vršnjacima, kao mogućnost da može slobodno da se bavi otkrivanjem i istraživanjem.

(Telegraf.rs)