"Squid game" podelio roditelje: Da li bi deca trebalo da gledaju serije pune nasilja?

- Onako kako danas prave popularni kolač iz ove serije, tako već sutra mogu u stvarni život da prenesu i agresivne i opasne scene - objašnjava psiholog Ana Popović

Popularna južnokorejska serija "Squid game" izazvala je brojne polemike na forumima i komentare roditelja čija su mišljenja podeljena o tome da li bi deca trebalo da je gledaju i od kog uzrasta, jer obiluje nasiljem i scenama ubistva.

Preporučujemo

Ova serija je ubedljivo u celom svetu najgledanija na platformi Netfliks. U Srbiji ona nije dostupna svoj deci, ali se među njima brzo raširio glas o čemu se radi, pa retko koje dete starije od osam, devet godina ne zna za ovaj svetski hit.

Koliko je ova serija uzela maha i kod nas govori činjenica da je trenutno jedan od najpopularnijih slatkiša među decom u Srbiji Dalgona keksić, koji se pravi u ovoj seriji od šećera i sode bikarbone. Ovaj slatkiš deca masovno sama prave i oduševljeno konzumiraju.

Inače, "Squid game", koji neki kod nas prevode i kao "Igru lignje", obiluje neprijatnim i mučnim scenama koje podstiču agresiju i nasilje.

Prema tome kako su kometarisali roditelji na jednom od foruma na ovu temu, reklo bi se da seriju gledaju i mnogo mlađa deca od one za čiji je uzrast predviđena, a to je starosna granica od 16 godina pa naviše, kako jasno stoji i na samoj platformi za emitovnje sadržaja.

Igra na život i smrt 

Na Netfliksu je navedeno i šta je tema serije i upozoreno da postoje scene koje obiluju nasiljem i ubistvima; naizgled naivne dečije igre kao što su klikeri i nadvlačenje konopcem završavaju se ubistvima.

Zajedničko učesnicima serije koja liči na igricu od šest nivoa, bilo da su bogati ili siromašni, jeste da ne uživaju u životu. Prvi, jer se dosađuju u izobilju, a drugi jer ne mogu da "sastave kraj s krajem".

"Squid game" organizuju bogati, koji iz razonode pozivaju stotine gubitnica i gubitnika. Vode ih kroz šest rundi igre tako da svako ko ne prođe rundu ispadne i bude "pogubljen". Pobednika očekuje milionska premija.

Učesnici se kroz seriju igraju na "život i smrt", bilo da se radi o igri u kojoj svako ko se u pogrešnom trenutku mrdne to plaća životom, tako što ga upucaju u glavu ili nadvlačenju konopca gde gubitnički timovi u jezivoj tišini padaju u provaliju.

Roditelji na forumima na kojima je komentarisana ova popularna serija uglavnom su reagovali tako da decu mlađu od 12, 13 godina ne bi trebalo puštati da gledaju ovaj sadržaj.

Jedan od roditelja je napisao da njegova devetogodišnja kćerka gleda ovu seriju, sa obrazloženjem da je to u trendu i da je gledaju "mnoga deca".

Komentarišući njegovu izjavu, većina se usprotivila i istakla da je devet godina suviše rano za gledanje serije kakva je "Squid game".

Jedna mama je napisala:

- Drago mi je da čujem ovde da se ljudi ne slažu da manja deca gledaju ovu seriju. Rekla sam jednoj majci da sam užasnuta što njeno dete gleda tu seriju, ali ona se nasmejala i odgovorila da sva deca to gledaju. Rekla mi je da je njen dečak gledao serije koje su gore od "Squid game", da mu je to smešno i da je njoj sasvim u redu da to gleda. Osećam se krivom što dopuštam svom detetu da ponekad gleda Simpsonove, što nije uvek prikladno, jer je većina šala namenjena odraslima.

Popularnost "Squid game" alarm za roditelje 

Psiholozi i dečiji terapeuti uporno ponavljaju probleme koje kod dece mogu da izazovu igrice i serije pune agresivnih scena, objašnjavajući kakve to posledice ostavlja na njihovu psihu.

- Ova serija se ne razlikuje od bilo koje agresivne igrice, a to koliko ima gledalaca i što je tako popularna među tunejdžerima, ali i mlađom decom alarm je i za roditelje i za svako društvo u kome se to smatra prihvatljivim - kaže za Telegraf psihoterapeut Ana Popović.

Ona ističe da je starosna granica takođe postavljena sa namerom i da je uočljivo da je deca ne poštuju.

- Kod dece koja gledaju serije za starije i igraju video igre namenjene odraslima ili starijim tinejdžerima u mnogim slučajevima primetna je veća sklonost vršnjačkom nasilju i agresivnom ponašanju - ističe Popović.

Psihoterapeut dodaje da gledanje agresivnih sadržaja i nasilja, kao i igranje takvih igric,a nije dobro ni u “kontrolisanim uslovima”.

- Možda će neki od roditelja reći da je bolje da se deca na vreme suoče sa spoznajom ovakvih sadržaja i da je u redu ako ih oni kontrolišu i posmatraju ponašanje u tim momentima. Ne bih se složila da je izlaganje manje dece ovakvim sadržajima, pa čak i u prisustvu roditelja, poželjno i dobro. Roditelji mogu da objasne da je to nezdravo, da nije dobro, da povređivanje drugih i oduzimanje života nekome nikako nije dobar način da se stigne do bilo kog cilja - kaže terapeut.

Sagovornica Telegrafa objašnjava i šta roditelji mogu da očekuju ako je njihovo dete izopšteno iz praćenja ovakvog sadržaja:

- Šta se dešava kada se vaše dete sretne sa svojim vršnjacima koji su seriju gledali bez objašnjenja i njom se oduševljavaju? Deca imaju potrebu da budu prihvaćena i prihvataju principe i poglede na svet vršnjaka da bi se uklopila u društvo, tako da će se u najvećem broju slučajeva prilagođavati mišljenju i ponašanju većine vršnjaka.

Problematične benigne igrice sa tragičnim krajem 

Sagovornica Telegrafa objašnjava da je zanimljivo da je baza priče nezadovoljstvo time što se ima s jedne strane i dosada sa druge. Time se, ističe Popović, šalje izuzetno štetna poruka mladima, a naročito deci.

Prema njenim rečima, uvek postoji realan rizik da deca ponašanje iz serije ili iz neke igrice prenesu u stvaran život.

- U ovoj seriji konkretno je posebno problematično što se ubistva i agresija pojavljuju u naizgled benignim igricama kakvi su klikeri ili nadvlačenje konopca. Deca mogu da dođu u iskušenje da to isprobaju u stvarnom životu, preslikavanjem priča iz serije, kao što, recimo, već prave kolačiće. To više ne bi bilo igranje samo sa slatkišima. Takvo ponašanje može da bude kobno, baš kao što su za neku decu, nažalost, bili kobni pojedini izazovi sa društvenih mreža - ističe psiholog.

Ona navodi da mnogi roditelji olako shvataju ovakve serije i igrice, ne pridaju im poseban značaj.

- Mnogi nisu spremni da takve stvari ograniče deci, jer će deca da se ljute i često će od najmlađih čuti obrazloženje da 'to gledaju svi'. Ta psihologija mase i to 'gledaju svi' kod ovakvih stvari može da bude jako opasno za decu - upozorava Popović i dodaje da je posebna tema to što decu ne učimo individualnosti i tome da samostalno prave određene izbore.

Popović savetuje roditeljima da sa decom razgovaraju o agresiji i da ih upoznaju sa svim negativnim posledicama gledanja takvih sadržaja.

- Ako ste im već dopustili da gledaju takve sadržaje, pitajte ih kako se osećaju dok to gledaju, šta im se tu sviđa… Na osnovu odgovora imaćete uvid kako vaše dete to percipira i da li je potrebno da reagujete - zaključuje Popović.

(Telegraf.rs)