U Srbiji sve više usamljene dece: Psiholog otkriva kad je to zabrinjavajuće i kako rešiti problem

Slika deteta koje izdvojeno sedi u klupi i gleda u jednu tačku dok se njegovi vršnjaci druže, sve je češći prizor koji se može videti u našim školama

Školska godina je uveliko počela, deca su ponovo u klupama i imaju nastavu "po starom". To je mnoge školarce obradovalo, ali je neke učinilo i nesigurnim i povučenim.

Preporučujemo

Sve je češći fenomen da se neka deca po povratku u školske klupe povlače u sebe i postaju asocijalna.

Neki odmore provode usamljeno, u učionici, i ne usuđuju se da izađu sa drugarima na odmor.

Drugi, pak, stidljivo pokušavaju da se uključe u društvo, ali ako odmah ne budu prihvaćeni, povlače se.

Ovakva ponašanja su uočavana i ranije, ali čini se da je ova pojava češća ove školske godine, u kojoj se, posle godinu i po dana učenja na daljinu, nastava odvija kao nekada.

- To može da bude i posledica manjka socijalnog kontakta tokom pandemije, ali treba uzeti u obzir da je usamljenost karakteristična razvojna faza za, recimo, adolescentski period. Znači, sve zavisi o kom uzrastu govorimo - kaže za Telegraf psihoterapeut Ana Popović.

Ona navodi da razlozi za povlačenje iz društva vršnjaka kod mnoge dece, ako izuzmemo vreme puberteta u kom je to normalna faza, mogu da budu različiti - stidljivost, nesigurnosti, nedostatak samopouzdanja, introvertnost…

- Međutim, ne bi trebalo da zaboravimo i da živimo u vremenu novih tehnologija koje su donele kompjuterske igrice i društvene mreže, pa se mnoga deca okreću tim načinima druženja, što ih čini socijalno distanciranijim - podseća psiholog.

Ona smatra da takvi vidovi "druženja" svakako ne mogu da zamene one prirodne, kada se deca igraju u parku i međusobno razgovaraju.

- Primetno je da je otuđenost veća kod dece koja više vremena provode za računarom, ali to ne znači da i naizgled komunikativna deca ne mogu da imaju taj problem - objašnjava Popović.

Druželjubivost se nosi iz kuće

Sagovornica Telegrafa ističe da "sve kreće iz kuće, ali se tu i završava".

- Deca čiji su roditelji manje druželjubivi neće pokazivati sklonost ka druženju. Međutim, postoje i one situacije gde se deca, naročito koja su u prelaznim razredima - prvom, petom i prvom srednje, povlače iz nesigurnosti i straha od novog - navodi ona.

Kako ističe, u takvim okolnostima vrlo je važno da se dete pripremi za nove situacije, prati i da i roditelji i nastavnici reaguju kada primete da to prelazi u problem.

- Ukoliko dete sedi samo i ne komunicira sa vršnjacima i ta situacija traje danima, to je alarm na koji bi trebalo obratiti pažnju. Neka deca se vrlo teško prilagođavaju promenama, pa im je potrebno više vremena i pažnje. Kada razredni starešina primeti takvu situaciju, trebalo bi da upozori roditelje deteta i razgovara sa njima, ali i da usmeri decu uz jasne instrukcije kako da pomognu drugaru, da ga uključe u komunikaciju i druženje - objašnjava psiholog.

Popović navodi da uvek i u svakom odeljenju ima dece koja su druželjubiva i spremnija da pomognu.

Socijalizacija počinje od vrtića 

- Takva deca nekad i sama primete povučene drugare, pa se potrude da ih uključe u društvo. Ali to bi svakako trebalo da bude i deo usmeravanja školskog psihologa i razrednog nastavnika dece u odeljenju kako da pomognu drugaru koji je povučen - objašnjava sagovornica Telegrafa.

Ona navodi da je potrebno da se deca od malih nogu socijalizuju i da je praksa pokazala da veći problem pri polasku u školu i menjanju razreda imaju deca koja nisu išla u vrtić.

- Ona su bila manje u kontaktu sa vršnjacima od malih nogu i teže im je da se uključe u društvo. Ali, i ova pandemija je učinila svoje, deca su se malo družila, pa su neki možda i uplašeni kako da se ponovo uklope u društvo, da li će biti prihvaćeni… Zato je potrebno sa decom razgovarati i u porodici i u školi i usmeravati ih na druženje sa vršnjacima - navodi psihoterapeut.

Popović ističe da mnogim roditeljima nije drago kada to čuju, ali da nam je svima u roditeljstvu, naročito u ovim teškim vremenima, potrebna edukacija.

- Kao roditelji moramo da shvatimo da se vreme promenilo i da naša deca rastu u nekim sasvim drugačijim okolnostima od onih u kojima smo mi rasli. Sviđalo se to nama ili ne, vremena su neuporediva, mnogo toga kreće iz porodice, a posebno kada je u pitanju vaspitanje i formiranje ličnosti. Škola, razredni starešina, psiholog i vršnjaci mogu da daju veliki doprinos da dete koje pribegava samoisključivanju iz društva postane druželjibivije, ali najveću ulogu u tome imaju roditelji - ističe psiholog.

Reagujte na vreme 

Ona navodi da usamljenost ne mora nužno da bude loša, da ima dece koja imaju manju potrebu za druženjem, ali da postoje jasni znaci kada je ona alarmantna i da svaki roditelj koji posmatra dete i poznaje ga jeste u stanju da prepozna taj trenutak.

- Roditeljski autoritet trebalo bi da se zasniva na pravim vrednostima, a ne na strahopoštovanju. Budite iskreni sa decom, razgovarajte, slušajte ih, pomozite deci da se dobro osećaju u svom okruženju. Razgovarajte sa drugim roditeljima čija su deca druželjubivija i nemaju problem u socijalizaciji, usvajajte neke njihove veštine kako biste pomogli i sebi i svom detetu da ovaj problem rešite na što bezbolniji način - savetuje Popović.

Psiholog ističe da je važno i da se i u porodici i u školi radi na razvijanju empatije i dijaloga sa decom.

- To je ključ za dobre odnose u društvu u kom dete raste. Posmatrajte svoje dete i ako se već ne snalazi u školskom kolektivu, pokušajte da ga usmerite da nađe drugare na vanškolskim aktivnostima. Vrlo je važno da im primerom pokažete koliko je prijateljstvo bitno i da ih naučite o važnosti odnosa sa drugim ljudima. Čovek je socijalno biće, a naročito deca, i svi imamo potrebu da se družimo i budemo prihvaćeni u društvu - objašnjava Popović.

Ona upozorava da je posebno važno da okolina obrati pažnju da za povlačenje i usamljenost deteta razlog nije vršnjačko nasilje i da su deca koja se na taj način izdvajaju vrlo često, što je pokazala praksa, žrtve maltretiranja vršnjaka.

- Da ne bismo došli u situaciju da ovo primetimo tek kada se dogodi neka neprilika, važno je da sa decom i u porodici i u školi radimo na vreme i da ih usmeravamo jedne na druge, razvijamo pozitivne emocije, ljubav, empatiju i prijateljstvo - poručuje Popović.

(Telegraf.rs)