Majčinska ljubomora ruši mit o bezuslovnoj ljubavi: Psihoterapeut o tabu temi koju svi izbegavaju

- Ljubomora na vlastito dete je nezamisliva većini roditelja, ali ona postoji kada su u pitanju odnosi majki i ženske dece - kaže za Telegraf psihoterapeut Ana Popović

Jedna od tabu tema u roditeljstvu o kojoj se retko govori je ljubomora, odnosno rivalski odnos majki sa kćerkama, za koji mnogi smatraju da ne postoji i odbijaju da priznaju takve emocije.

Preporučujemo

Ona se obično ispoljava na indirektne načine posle puberteta devojčica, a neretko joj je uzrok kriza srednjih godina majki koje nisu zadovoljne sobom i svojim životom.

Ta ne baš prijatna emocija, koja se provlači i kasnije kroz život, a koju će majke teško priznati, a kćerke teško i priznati i prihvatiti, ruši iluziju o bezuslovnoj ljubavi na koju, bez obzira na sve, mnogi roditelji nisu spremni.

Nije retkost da se takva stvar primeti i na našim prostorima.

- Kada sam se porodila, bila sam u roditeljskom domu - ispričala je Jovana P. na psihoterapiji.

- Pošto sam non-stop, što je i prirodno, bila uz svoju tek rođenu bebu, moj otac je jednog dana predložio da dete ostavim sa njim i sa bakom, a da odem da prošetam kratko sa drugaricom, da se malo opustim i ne budem toliko fokusirana samo na majčinstvo i zatvorena u kući. Reakcija moje majke je bila neverovatna.

Rekla mu je besno: "Kako ti nije palo na pamet da to kažeš meni kada sam se poorodila i sedela s njom u kući?!". Bila sam šokirana, to je bilo moje suočenje sa činjenicom da moja majka mene doživljava kao svoju rivalku, osobu na koju je ljubomorna.

To se, nastavila je Jovana, nije završilo na ovoj neprijatnoj i bolnoj epizodi:

- Počela sam da posmatram njeno ponašanje i shvatila da ona tu emociju pokazuje vrlo često i u različitim situacijama, a da sam ja to odbijala da vidim.

Ljubora majki na kćerke nije retkost 

- Kompetetivni odnos majki sa kćerkama i ljubomora postoje i nisu retkost, ali se o tome ne govori - kaže za Telegraf psihoterapeut Ana Popović.

Ona objašnjava da je odnos sa majkom jedan od najčešćih razloga zbog kojih mnogi ljudi, a posebno žene odlaze na psihoterapiju.

- Uvek je, naravno, što je i prirodno, kćerki teško čak i da upotrebi reč  "ljubomora" kada govori o svojoj majci, jer se podrazumeva i očekuje da je majčinska ljubav čista i bezuslovna. Zato su priče o majčinskoj ljubomori i kompetitivnosti sa kćerkama tabu, jer su potpuno suprotne o svemu što mislimo o toj bezuslovnoj ljubavi i majčinstvu - objašnjava psihoterapeut.

Ona dodaje da ipak u praksi ljubomora majki na žensku decu nije retkost, što donekle ruši mit da je majčinska ljubav bezuslovna.

- Taj rivalitet nije redak čak ni u onim odnosima gde su majke i kćerke naizgled bliske. Čim postoji suparništvo u odnosu između majke i kćerke taj odnos je, moraćemo da priznamo, pun patologije i neretko može biti problem za celu porodicu - objašnjava psihoterapeut i dodaje:

- Mi kao njihova deca, ma koliko godina da imamo, volimo da verujemo da su majke zadovoljne i ponosne na ono što smo kao njihove kćerke postigle u ličnom ili profesionalnom životu. Ipak, praksa i rad na porodičnim odnosima to neretko demantuju.

Rivalitet sa sinovima ne postoji

Sagovornica Telegrafa navodi i da je nedavno sprovedena studija psihologa u Americi pokazala da su se majke doživljavale kao uspešni roditelji ako su im sinovi bili uspešniji od njih, a u slučaju kćerki osećaj je bio potpuno suprotan, odnosno osećale su se lošije ako su njihove kćerke postigle više.

- Ista studija pokazala je da očevi nemaju takvu vrstu emocija, odnosno ljubomore, ni prema sinovima, ni prema kćerkama koji su uspešniji od njih - objašnjava Popović.

Ona dodaje da je u našoj kulturi žensko rivalstvo često sreće.

- Imate i prijateljice koje su naizged fine, ali vas doživljavaju kao konkurenciju i ljubomorne su na vas. To ćete lako prepoznati po njihovom ponašanju. Iz petnih žila se trude da obezvrede to što ste postigli i u čemu ste bolji od njih. Žene koje nemaju te osobine, odnosno nisu zavidne, ljubomorne i kompetitivne, najčešće imaju prisnije odnose sa muškarcima. A i majke su žene, pa nisu lišene, bez obzira na sve, ovakvih osećanja čak ni prema vlastitoj ženskoj deci - pojašnjava ona.

Kako navodi, u praksi se neretko sretala sa primerima gde je, primera radi, majka ljubomorna na kćerku koja bolje kuva od nje ili koja ima više prijatelja, pa se i sama trudila da od kćerkinih prijatelja pravi svoje.

- Takve majke su uglavnom duboko nezadovoljne svojim životima i ukoliko shvate da je kćerka u bilo čemu bolja i uspešnija, ima bolje socijalne odnose, po njihovom kriterijumu boljeg muža ili je, recimo imala hrabrosti da se razvede, a one nisu, to je sve razlog za ljubomoru, koju će vrlo često pokazivati "uvijenu u oblandu" - kaže sagovornica Telegrafa.

Zavera ćutanja 

Ona navodi da postoji "zavera ćutanja" o majčinskoj ljubomori, jer se s tom emocijom svi teško suočavaju - i kćerke i majke.

- To je razlog zašto majke ljubomoru nikada neće pokazati otvoreno, već na razne skrivene načine. Baš to što se potiskuje i o čemu se ne razgovara otvoreno, stvara teške i toksične odnose između majke i kćerke. Sve i da toga nisu svesna, ženska deca su u tim situacijama ispunjena gorčinom i tugom, a to uzrokuje da se problem teže rešava - objašnjava sagovornica Telegrafa.

Popović podseća da su ljubomora i ljutnja specifične emocije.

- One se uglavnom odnose na onog ko ih emituje, a ne na objekat prema kome su usmerene i to tako treba shvatiti. Na tome često radimo na psihoterapiji. Ta osećanja su pokrenuta ličnim nesigurnostima majke; što je majka narcisoidnija kao ličnost, to će te emocije biti izraženije prema uspešnoj kćerki. Na kćerki je da to prihvati i da radi na tome da je to emotivno ne pogađa - zaključuje psihoterapeut Popović.

(Telegraf.rs)