4 stvari koje nikad ne bi trebalo da kažete detetu: Jedna je posebno štetna za njegovo samopouzdanje

Roditelji neretko izgovaraju rečenice koje su i sami čuli u detinjstvu, nemajući svest o tome kakvu štetu mogu da nanesu razvoju mališana

Verovatno ste kao roditelj uhvatili sebe da izgovarate bar neku od rečenica koju ste slušali u detinjstvu, a koje su vas nervirale ili su vam bile vrlo neprijatne.

Preporučujemo

Vaši roditelji su ih verovatno nesvesno koristili, a to što ih vi ponavljate je zapravo kopiranje modela po kome ste vaspitavani.

Stručnjak  za roditeljstvo Lari Džon kaže da postoje četiri toksične rečenice koje roditelji nikad ne bi trebalo da izgovore deci. Pored toga što će ih iznervirati, te rečenice kod dece mogu da stvore doživotnu traumu.

1. Ono čime detetu stvarate osećaj da vam je teret

Kad detetu kažete rečenice kao što su: "Na tebe trošim mnogo novca" i "O tebi je teško brinuti", ne samo da ga terate da se zapita da li vam je teško da  brinete o njemu, već činite mnogo veću štetu.

- Dete će podsvesno početi da skriva svoje potrebe i neće više govoriti o onome što mu je stvarno potrebno, a ujedno će izbegavati i da priča o svojim osećanjima - pojašnjava Džon.

2. Uvredljive opaske koje se odnose na izgled deteta

Tuđi izgled nikad ne bi trebalo komentarisati na ružan i uvredljiv način, a to se posebno odnosi na decu.

Komentari kao što su "nizak si", "danas ne izgledaš dobro", "premršav si", "ugojila si se" narušavaju samopouzdanje.

Osećaj nesigurnosti koji deca steknu u detinjstvu, može da ih prati do kraja života.

3. Štetna pitanja o ponašanju deteta

Lari Džon kaže da pitanja poput: "Zašto tako sediš?", "Zašto tako hodaš?", "Zašto tako žvaćeš?" mogu da dovedu do toga da dete pomisli da s njim nešto nije u redu.

- To može prilično naškoditi nekoj deci u daljem razvoju i precepciji sebe kao bića - pojašnjava on.

4. Nezdrava poređenja sa braćom, sestrama i drugom decom

Stručnjak veruje da je ovo najštetnije ponašanje koje roditelj može da praktikuje u odnosu sa decom. Naime, ako dete nauči da ga upoređujete sa drugima još od malih nogu, radiće to i kasnije i uvek će se pitati zašto nije poput nekog drugog i zašto nije dovoljno dobro.

Imaće osećaj da ništa ne čini dovoljno dobro i da su svi drugi bolji od njega.

- To dovodi do toga da deca počnu da veruju da nisu dovoljno dobra. Ponekad zato razvijaju nezdrave odnose s prijateljima i braćom i sestrama - zaključuje Lari Džon.

(Telegraf.rs)