Nasilnu decu svi prepoznaju, samo roditelji mogu da ih prevaspitaju: Otkud nam tabadžije u školama?

Psiholog Ljubica Bogetić kaže da problem sa agresijom kreće od porodice i da je potrebna saradnja roditelja i institucija na suzbijanju ovakvog ponašanja među decom

Slučaj jedanaestogodišnje devojčice koja je, kako tvrdi njena majka, došla "pretučena, sa masnicom u predelu između oka i nosa",  istraumirana, jer ju je drug iz razreda pretukao u parku posle nastave" potresao je nedavno javnost.

Preporučujemo

Vršnjačko nasilje je tema o kojoj se sve češće govori u javnosti, ali se, tvrde psiholozi, malo radi na prevenciji i suzbijanju.

- Prevencija vršnjačkog nasilja kreće od porodice, a škola može u tome samo da pomogne i da da podršku - kaže za Telegraf psiholog Ljubica Bogetić.

Bogetić navodi da su agresivna deca uglavnom identifikovana u okruženju i da se retko dešava da ona "nasilje ispoljavaju samo jednom i samo prema određenom detetu".

- Vrlo često su to deca koja su i ranije imala problem sa agresivnim ponašanjem. Škola i učitelji to primete i upozore roditelje, ali to je sve što oni mogu da urade - navodi psiholog čija je uža specijalnost razvojna psihologija dece.

Sagovornica Telegrafa kaže da je kod agresivne dece u pozadini uglavnom potreba za tim da budu u centru pažnje, ali da to ne može da bude opravdanje za vršnjačko nasilje.

- Škola i nastavnici ne mogu ništa mnogo da urade. Zakonskom regulativom koju mi imamo njima su vezane ruke i oni mogu da opomenu takvu decu i obaveste roditelje. Deca mogu da imaju agresivne faze koje se prolaze u vrtiću, ali oni u školu dolaze već kao formirani, pa možemo da kažemo da na delu imamo, u većini slučajeva, agresivno ponašanje - objašnjava Bogetić.

Ona ističe da je uvek bilo vršnjačkog nasilja, ali da su škola, nastavnici i učitelji imali "odrešene ruke" i mogli da kažnjavaju za neadekvatno ponašanje.

- Novim pravilima nastavnom kadru i školskoj upravi je ukinuta mogućnost snakcionisanja takve dece naročito ako se nasilje desi van škole. Ukoliko se desi u školi, školska uprava može da reaguje i izrekne adekvatnu kaznu i to može da se podvede pod odgovornost ustanove, ali ako se desi u parku, odgovornost je na porodici, odnosno roditeljima - rekla je Bogetić.

Ona je navela da deca koja imaju neadekvatno i nasilničko ponašanje taj model nose iz porodica i da je to uglavnom posledica vaspitanja, ali i da roditelji takve dece vrlo česte negiraju problem.

- Prevencija kod vršnjačkog nasilja je složeno pitanje u koje bi trebalo da se uključe škola, učitelji i nastavnici , ali pre svega porodica. Moraju da budu jasno postavljene granice takvoj deci i da znaju tačno kakve ih posledice čekaju za takvo ponašanje - ističe Bogetić.

Ona navodi da je "kod nas problem u selektivnim primenama zakonske regulative" i tome što nastavnici i učitelji imaju vrlo sužene mogućnosti za sankcionisanje takve dece.

- Vaspitanje kreće u porodici, a škola je obrazovna ustanova, to joj je prvobitna namena. Ali ona može da pomogne u vaspitanju, ako postoji posvećenost i volja roditelja za rešavanje problema - kaže Bogetić.

Sagovornica Telegrafa ističe da bi prevencija vršnjačkog nasilja trebalo da bude zajednički posao škole, stručnjaka i porodice.

- To su deca koja često imaju neki problem i koja na nedekvatan način izražavaju ljutnju i bes. Ponekada je pozadina toga manjak pažnje koji su dobijali kroz odrastanje i to je nešto što je potrebno rešavati radom sa stručnim licima. Bez obzira na sve, druga deca nisu dužna da trpe njihovu agresiju i da budu žrtve takvog ponašanja - zaključuje Bogetić.

(Telegraf.rs)