Psiholozi o kraju školske godine: Roditelji treba da shvate da ocene nisu merilo vrednosti deteta

Dečiji psiholozi za Telegraf objašnjavaju kako roditeljska očekivanja da im dete bude "odlikaš" utiču na školarce i kako prevazići stres zbog ocena

Kraj školske godine je na pragu, a za većinu dece, ali i roditelja ovo je stresan period, naročito ako imaju neispunjena očekivanja.

Preporučujemo

Koliko god da se osnovci i srednjoškolci raduju raspustu koji je pred njima, pre nego što dođe taj dan olakšanja, čeka ih, kako sami kažu, "pakao zaključivanja ocena".

Za većinu dece, ali i roditelja to je stresno i u normalnim okolnostima, kada je školska godina regualarna, a u ovim u toku pandemije korona virusa, čini se da je još i stresnije.

- Deca više nisu išla u školu nego što jesu, a zaključivanje ocena je opet prava trauma - kaže Marina Ostojić, majka dvoje dece od kojih je jedno učenik srednje, a drugo osnovne škole.

Ona podseća da su srednjoškolci i osnovci od 5. do 8. razreda išli po grupama.

- Jedna grupa ide, druga je onlajn, profesori predaju kao da su svi prisutni, a oni onda prepisuju jedni od drugih ono što su propustili. Objašnjenja nema, a kada dođu do kontrolnih i pismenih zadataka oni su isti kao kada su regularno išli u školu - priča ova mama.

Zbog pandemije trpelo znanje 

Ona objašnjava da je i kod mlađe dece "trpelo" znanje, jer su časovi bili  po pola sata i u dve grupe.

- Nije bilo lako nastavnicima i učiteljima, ali ni deci i roditeljima. Neki nastavnici još ispituju i daju kontrolne vežbe, tako da su deca potpuno sluđena. Svi su pod stresom da ne pokvare ocene i u strahu šta će im zaključiti - kaže Marina.

Ona dodaje da su i profesori različiti, pa da ima onih koji razmeju situaciju u kojoj su deca bila za vreme pandemije, ali i onih koji su zahtevni i strogi pa se ponašaju kao da se u školu išlo regularno.

Međutim, reklo bi se da problem nije samo u nastavnicima i njihovoj popustljivosti ili strogoći, već i u očekivanjima roditelja, ali i same dece. Očekivanja je ove godine zbog načina na koji se išlo u školu bilo teže ispuniti.

Psiholog Ana Popović za Telegraf objašnjava zašto je deci zaključivanje ocena stresno i kako da se izbore sa tim.

- Uglavnom se radi o njihovim ili o očekivanjima roditelja koje deca nisu uspela da ispune -  kaže psiholog Popović.

- To stvara pritisak i onda se sa strepnjom čeka svaka ocena, a naročito zaključivanje onih koje su na granici

Ona smatra da bi trebalo uzeti u obzir da su poslednje dve godine zbog panedemije bile psihološki teške skoro svima, pa da je stres sada naglašeniji u mnogim situacijama, pa i kada je u pitanju uspeh na kraju školske godine.

Velika očekivanja roditelja 

- Ma koliko da se deca raduju raspustu, kraj školske godine je uvek i u normalnim okolnostima neka vrsta stresa za celu porodicu, a naročito za decu. Na našem podneblju su očekivanja model po kom su rasli mnogi roditelji današnjih školaraca i koji se preneli i na svoju decu. Ako ne ispunite to očekivanje, automatski to shvatate kao svoj veliki greh i da ste manje vredni - objašnjava psiholog.

Sagovornica Telegrafa dodaje da to nije baš tako i da bi uvek trebalo imati na umu da je znanje važnije od same ocene, kao i da ocena ne bi smela da bude mera vrednosti deteta.

- Nekako je to kakav vam je dete đak postalo stvar prestiža za roditelje. Važno im je da se pred komšilukom i familijom pohvale da njihovo dete ima sve petice u školi. A  to zapravo ništa ne znači, osim pritiska tom detetu da mora da dobije sve te petice iza kojih trajno može da ne ostane ništa od znanja - navodi Popović.

Ona ističe da roditelji ne bi trebalo da zaborave i to da ocene nisu odraz inteligencije deteta i da ćete često među decom koja nisu "suvi petičari" sresti one koji su natprosečno inteligentni.

Psiholog naglašava da bi deca trebalo da uče za sebe, a ne za roditeljska očekivanja, što bi svakako smanjilo stres i za jedne i za druge na kraju školske godine.

- Na kraju školske godine uvek imate porast broja dece koja beže od kuće, čak ste imali i primere samoubistva ili pokušaja istog. Na nama je kao na društvu i na roditeljima da smanjimo očekivanja od dece, naročito u ovoj situaciji kada dve godine nisu normalno išli u školu - zaključuje psiholog.

Ocena nije merilo vrednosti detetove ličnosti

Psihoterapeut Ljubica Bogetić, čija je uska specijalnost razvojna psihologija, saglasna je da bi roditelji trebalo da smanje očekivanja.

Međutim, ona ističe da nikako ove godine pandemije ne bi trebalo iz ugla dece i škole posmatrati kao loše i izgubljene.

- Možda su propustili neka znanja iz istorije ili iz fizike, ali su zato naučili da se snalaze u novim situacijama i da koriste tehniku i računare u svrhu znanja, a ne samo igrica i društvenih mreža. A to će im sve značiti u životu - kaže psihoterapeut Ljubica Bogetić za Telegraf.

Ona takođe smatra da bi roditelji trebalo da shvate da ocene ne treba da budu stvar njihovog međusobnog prestiža i takmičenja čije je dete bolji đak.

- Ocena nikada nije bila merilo znanja, niti je ona merilo vrednosti nečije ličnosti. Važnije je da dete raste u dobrog čoveka i prijatelja, osobu koja ima empatiju, nego da li ima peticu iz matematike - ističe Bogetić.

Sagovornica Telegrafa navodi da su ove dve godine pandemije decu osposobile da se snađu u nekim nepredvidim situacijama kakvih je život pun i ističe da su to važnije lekcije od petica u đačkoj knjižici.

- Potrebno je da to i roditelji shvate i da podrže decu da se što više osamostale i osposobe za život, bez ispunjavanja  njihovih velikih očekivanja - zaključuje Bogetić.

(Telegraf.rs)