Zašto tinejdžeri beže od kuće: Psiholozi otkrivaju šta se krije iza straha od roditeljske kazne

Za period adolescencije tipično je buntovničko ponašanje i nepristajanje na nametnute norme

Bežanje od kuće u periodu adolescencije bilo je i ostalo karakteristika svih generacija.

Preporučujemo

Ne postoji skoro niko ko nema anegdotu ili ličnu ili nekog iz okruženja, ko iz nekog razloga u tinejdžerskom dobu nije pomislio da napusti roditeljski dom.

Razlozi i izgovori su bili od straha od kazne zbog loših ocena, pa sve do ljubavnih jada. Deci u tim momentima nije ni na kraj pamet šta će roditelji da pomisle i kako će se osećati kada shvate da ih nema dan, dva ili tri.

Slučaj devojčice (14) iz Čačka koja je nestala i za kojom se tragalo 3 dana uzbunio je čitavu javnost. Srećom, priča je imala srećan kraj i ona je pronađena u mestu Preljina nedaleko od grada.

Kako je njena sestra objasnila u objavi o njenom nestanku, devojčica je "imala i loše ocene", pa je i strah od reakcije roditelja mogao da bude razlog napuštanja porodičnog doma.

Strah od kazne i izneverena očekivanja

Psiholozi za Telegraf objašnjavaju šta sve mogu da budu razlozi bežanja tinejdžera od kuće.

- Zaista nekada uzrok može da bude strah od kazne zbog neuspeha u školi - kaže za Telegraf psiholog Zoran Musterović.

On navodi da se to događa kada "deca nisu ispunila očekivanja roditelja i kada imaju strah da im saopšte da su lošiji nego što roditelji misle".

- Međutim, razlog može da bude i kada ne ispune ciljeve koje su sebi postavili ili kada su izneverili svoja očekivanja, pa nisu onakvi kakvim su se predstavljali, što je čest slučaj u tinejdžerskom dobu. Onda ih bude sramota da to kažu roditeljima i rešenje nalaze u bežanju od kuće - navodi psiholog.

Musterović ističe da deca neretko takve postupke koriste i da preduprede reakciju roditelja ili kaznu i kritiku koja bi možda usledila.

- Njima je jasno da se roditelji zabrinu, bez obzira na to što nemaju percepciju kroz kakav pakao prolaze zbog njihovog nestanka. O paklu kroz koji roditelji prolaze deca i ne razmišljaju. Oni razmišljaju samo o tome kako će roditelji, kada ih nađu i vide žive i zdrave, zaboraviti i na ocene i na kaznu i na kritiku - objašnjava psiholog.

Sagovornik Telegrafa navodi da se tako, kako deca zamišljaju, najčešće i događa - roditelji koji "umiru od brige" gde im je dete, naročito posle svakakvih priča koje čitaju u medijima i svega što se dešavalo, zaborave na sve samo kada vide da su živi i zdravi.

- Deca to koriste i onda to često ide kao lančana reakcija. Vidim da je upalilo kod drugarovih roditelja, znači može i kod mojih - objašnjava Musterović kako se adolescenti ponašaju u ovakvim situacijama.

Manipulacija i privlačenje pažnje

I psiholog Ljubica Bogetić tvrdi da deca češće napuštaju roditeljske kuću iz straha od kazne.

- Pozadina bežanja je najčešće strah od toga kako će roditelji reagovati na neuspeh deteta. Ako dete nije u stanju da prijavi ocene i kaže u čemu je problem, to onda upućuje na to da je umesto odnosa poverenja izgrađen odnos straha od kazne i kritike između dece i roditelja - kaže Ljubica Bogetić za Telegraf.

Ona je saglasna sa Musterovićem da postoje i situacije u kojima deca bežanje od kuće koriste u svrhu manipulacije, ali i privlačenja pažnje.

- Takav način privlačenja pažnje nije neobičan za decu u kasnijim razredima osnovne škole. Srednjoškolci već nemaju strah od reakcije roditelja zbog uspeha u školi. U tom uzrastu njih to mnogo ne dotiče, ali oni imaju druge razloge zbog kojih beže od kuće. Na primer, zbog zabranjene ljubavi - istakla je Bogetić.

(Telegraf.rs)