Omladina precenjuje "lajk": Kako deca postanu opsednuta društvenim mrežama

Zašto deca ne treba da budu opsednuta svojim izgledom niti brojem pratilaca i lajkova na društvenim mrežama

Kad je "Oksfordski rečnik" 2013. godine proglasio selfi za reč godine, jedna ponosna mama je na svom Instagram nalogu u opisu fotografije sa koje se ona i njena devetomesečna devojčica "puće" u kameru telefona napisala "Još nije progovorila, ali već zna da pozira".

Preporučujemo

Pljuštali su lajkovi, ali i komentari tipa "Prelepotice","Uuuu, kupila si ajfon", "Kakva mama, takva ćerka", "Lepvam selfi"...

Devojčica je u međuvremenu naučila da se slika sama. Za kačenje fotografija i skupljanje lajkova i dalje je zadužena mama, a pomaže i starija sestra, napućena trinaestogodišnjakinja, koja već zna koji joj je profil lepši, koji su filteri najbolji, kako da se slika pred velikim ogledalom, a da izgleda vitkije. Ona je već zvezda Instagrama. Veća od mame i sestre. Prelepotica.

Tako joj barem pišu dečaci i vršnjakinje koje je potajno mrze. Zavide joj, ogovaraju je iza leđa, ali ona je i dalje najpopularnija među šestakinjama iz škole.

Za svaki selfi dobije između 300 i 400 lajkova, a kad ima dobar dan, dobaci i do 450. Kad okači novu fotku, nervozno gricka nokte dok srculenca ne počnu da se nižu, jer njena sreća, raspoloženje, apetit i atmosfera u kući zavise od broja lajkova.

– Deca su sunđeri. Upijaju sve iz okruženja, i ono dobro i ono loše, pa je tako i sa opsednutošću selfijima i njihovim kačenjem na društvene mreže. Deca vole i pohvale i komplimente, a oni se na Instagramu izražavaju lajkovima čiji je simbol malo srce. Za dete je srce jednako ljubav, a nikad ih nije dovoljno – objašnjava prof. dr Rejčel Anuncijato, vanredni profesor kliničke psihologije na Fordham univerzitetu u Njujorku, i dodaje da broj lajkova i popularnost na društvenim mrežama direktno utiču na samopouzdanje tinejdžera.

Povremeno pravljenje selfija, smatra prof. dr Anuncijato, ne može da škodi, ali kad pređe u opsesiju, kad počne da se odražava na raspoloženje ili na apetit, roditelji treba da se zabrinu. Dete ne sme da ceni sebe po tome kako ga drugi vide, jer tinejdžeri na društvenim mrežama umeju da budu veoma okrutni. Neko će iz čiste obesti napisati "debela", "nosata", "rugobo" ili nešto još gore, što se svakako svrstava u vršnjačko zlostavljanje, pa će dete, ako je nesigurno, s niskim samopouzdanjem i samopoštovanjem, početi sebe da posmatra na negativan način.

– Mnogi poremećaji ishrane među tinejdžerima uzrokovani su opsednutošću društvenim mrežama sa kojih stižu slike idealnih tela. Za lajk više, ili makar za uvredu manje, tinejdžeri su spremni i na izgladnjivanje, što može da ostavi trajne posledice – kaže dr Alison Čejs, izvršni direktor Centra za ishranu u Ostinu.

Dok je malo dete najviše veruje roditeljima, ali kad postane tinejdžer, više veruje vršnjacima.

– Deca čiji je dan ispunjen zanimljivim sadržajima ili obavezama provode manje vremena s telefonom u rukama. Usmeravajte ih ka stvarnom životu, lakše će se odreći onog virtuelnog, a uz to im pokazujte da ih volite. Ako u kući ima mnogo ljubavi, dete se neće grčevito boriti za nju na društvenim mrežama – savetuje prof. dr Anuncijato.

Ona apeluje na roditelje da sve uvredljive poruke prijave školskom psihologu ili roditeljima dece koja ih pišu. Ako to ne pomogne, ograničite detetu pristup telefonu i internetu na neko vreme, dok ne rešite problem.

Tekst: Nataša Damnjanović

Na kioscima širom Srbije potražite novi broj magazina “Ah ljubav”. Uz primerak magazina dobićete poklon knjigu najčitanijh spisateljica današnjice.

(Telegraf.rs/ Ah ljubav)