Iskustvo ranog roditeljstva: Šta sam naučio kada sam postao otac u dvadesetim godinama života

"Nisam znao da će iscrpljenost trajati čitav život"

Roditeljstvo sa sobom nosi mnogo toga neočekivanog. I najstabilniji parovi susreću se sa velikim izazovima kada saznaju da će postati roditelji.

Preporučujemo

Ali, dobiti dete neplanirano može da se odrazi na različite načine, pogotovo ako mladić i devojka nisu dugo u vezi i još nisu imali prilike da jedno drugo dobro upoznaju.

Čak ni neke majke ne uspevaju da se brzo prilagode svojoj prirodnoj ulozi, ali kada se dogodi neplanirana trudnoća, mnogi očevi traže izlaz iz njima neprijatne situacije, posebno oni mladi. Ipak, ima muškaraca koji se ne odupiru ovakvim životnim iznenađenjima.

Igor iz Beograda izneo je svoje iskustvo iz kog bi mnogi mogli da izvuku pouku - ono što nam život priredi kada to ne očekujemo, može da bude najveća radost i svrha našeg postojanja.

- Kada devojke kažu momcima da čekaju bebu, većina mladića se uplaši i jedino što misli jeste: 'Moram da zbrišem što pre'. Ali, kada mi je Iva, devojka sa kojom sam se zabavljao tri meseca, saopštila 'veliku vest', bežanje mi nije bilo ni na kraj pameti. Umesto toga, odmah sam se nasmešio jer ću biti otac - započinje Igor svoju priču.

Nije se, kaže, osećao ni nervozno ni zabrinuto. Iako je u tom trenutku imao samo 23 godine i studirao, priznaje da nije ni slutio kakvu odgovornost sa sobom nosi roditeljstvo. Ono što je, međutim, znao, bilo je da želi da provede ostatak svog života sa devojkom koja nosi njihovo dete.

- Svih devet meseci Ivine trudnoće proteklo je kao i pre nego što sam čuo vest. Išao sam na nastavu, nastavio da posećujem  klubove i gledao da što pre položim ispite. Paralelno, pobrinuo sam se da budem tu za Ivu i sve njene potrebe - prepričava Igor.

Otkriva da nije razumeo definiciju reči „žrtva“ sve dok nisu započele pripreme za bebino rođenje. Tad je, kaže, shvatio da će morati da se odrekne života u studentskom domu, svakodnevnog druženja sa prijateljima i izlazaka po klubovima.

- Dok sam gledao kako Ivi raste stomak, znao sam da želim svom detetu da budem najbolji mogući otac i obećao sam sebi da mi tome ništa neće stati na put - iskren je Igor.

Kako se termin Ivinog porođaja približavao, tako se, otkriva Igor, on suočavao sa činjenicom da ga porodica i prijatelji ne razumeju.

- Kada dođe dete na svet, najbliži bi trebalo da budu uz vas. Ali, u poslednjim nedeljama Ivine trudnoće osećao sam se usamljenije nego ikada. U stvari, sedeo sam gotovo svake večeri do tri sata ujutru, pitajući se zašto ljudi ne žele da podrže moju odluku da postanem otac. Na kraju sam shvatio da nisu svi delili moje razmišljanje i zato sam srušio mnogo mostova koje sam gradio prethodnih godina - otkriva Ivan.

Diplomirao je 11. maja, a kćerka je stigla 16. maja 2017. u 1:29 ujutru. Imao je utisak, kaže, da je prva nedelja života malene Anđele trajala godinama.

- Nisam znao da će iscrpljenost trajati čitav život - kaže Igor kroz smeh.

- Neću vas lagati: biti otac je posao sa punim radnim vremenom. Radim potpuno drugi posao od onog za koji sam se školovao. Ne sledim stereotip da tate samo idu na posao i stavljaju hranu na sto, aktivno učestvujem u Anđelinom životu.

Igor ima jaku poruku za sve muškarce:

- Ne planirate ovakve trenutke. Možda će vam roditeljstvo izgledati teško, ali ono nosi sa sobom pregršt lepih trenutaka. Ivina i moja kćerka Anđela ima već četiri godine, i za mene nema veće radosti nego kad se vratim kući s posla, a ona mi potrči u zagrljaj. Bude, naravno, i teških trenutaka, jer većina mojih prijatelja još nije odlučila da zasnuje porodice: izlaze, provode se, ne razmišljaju o stabilnoj vezi ili braku i deci. Meni nije krivo što živim drugačije od njih. Ja svim srcem želim da pružim mojoj Anđeli najbolji mogući život. Ona je moj ceo svet, i to je najvažnije.

Kakav je vaš stav o roditeljstvu u mladim godinama? Podelite sa nama kroz komentare.

(Telegraf.rs)