Psiholog o slučaju Mike Aleksića: "On je stekao reputaciju čoveka koji je sigurna karta za uspeh"

Psiholog o tome zašto žrtve ćute, ali i kako prepoznati da vaše dete trpi neki vid nasilja

Već danima zemlju i region potresa vest o ispovesti o seksualnom zlostavljanju glumice koja je pohađala renomiranu školu glume kod cenjenog režisera koji je svoj autoritet i službeni položaj koristio na najbrutalniji način.

Preporučujemo

Glumica Milena Radulović optužila je srpskog reditelja i učitelja glume Miroslava Miku Aleksića (68) za polno zlostavljanje.

Uz Milenu, hrabru devojku, koja je nakon skoro decenije smogla snage da prijavi zlodela koja je nad njom počinio, kako tvrdi Mika Aleksić, stale su mnoge kolege i koleginice, ali i ohrabrene žrtve osumničenog silovatelja koji pred sudom poriče dela koja mu se pripisuju.

Neko ko nije iskusio sličnu situaciju i pristupa površno ovakvom događaju, zapitaće se - zbog čega obelodaniti tako nešto posle toliko vremena, a odgovor na to, kao i mnoga pitanja vezana za zlostavljanje maloletnika, dala je psiholog Radmila Bojović u razgovoru za "Telegraf".

- Ova priča posebno upozoravajuća. Ono što je najvažnije, kako bismo zaštitili decu od ovakvih situacija jeste razgovarati sa njima i primetiti bilo kakvu promenu u ponašanju - navela je Radmila i objasnila da su Aleksićeve transparentne "pedagoške" metode bile na ivici dozvoljenog, a da bi se ispostavilo da su one "iza kulisa" prevazilazile sve okvire.

Psiholog je takođe ustanovila da se u ovom slučaju radi o psihopatskoj, sociopatskoj strukturi ličnosti sa narcisoidnim poremećajem.

- Ovde se radi o čoveku koji je imao dosta uticaja i njegovi polaznici su imali uspeh u prolazu na prijemnim ispitima za akademiju. On je na svoje načine stekao reputaciju nekoga ko je "sigurna karta" na putu za uspeh. Roditelji, uprkos svoj ljubavi i posvećenosti, teško mogu primetiti da se iza tih vrata dešava nešto monstruozno, sa stanovišta normalnog čoveka nepojmljivo i dokle može da ide jedna takva manipulacija i zloupotreba. Ovo svakako spada u domen patologije - bila je jasna psiholog.

Kada su maloletna lica u pitanju, lako je manipulisati, naročito kada su deca pod uticajem određenog autoriteta. To mogu biti profesori, učitelji, treneri ili bilo ko. U ovom slučaju radilo se o žrtvama sa javne scene, ali šta učiniti kada su žrtve anonimne, a neretko to budu one iz socijalno ugroženih sredina?

- Počinioci zločina, neretko imaju sasvim prihvatljivo sociološko ponašanje, stoga je mnogo teško prepoznati nasilnika. Oni prave čitave maske i fasade iza kojih se kriju bludne sklonosti kao što je to slučaj sa ovim čovekom. Jedini signal koji možete imati kao roditelj, to je ponašanje samog deteta. Ako primetite da se ono povlači i počinje da se ponaša drugačije nego uobičajeno, trebalo bi to ispitati detaljnije i videti o čemu se radi - objasnila je psiholog Bojović.

Milena je ćutala 9 godina, a onda je rešila da progovori i time pokrenula čitav uragan reakcija društva. I dok je većina podržala hrabrost nesrećne devojke, usledili su i neki zluradi komentari pojedinaca koji su se pozivali na njeno ćutanje.

Radmila Bojović je objasnila da žrtva, pored osećaja krivice, najpre razvije osećaj srama i straha od toga kako bi je okruženje moglo osuditi i društveno odbaciti, da će biti izopštene iz okruženja i da im se neće verovati. Kroz proces sazrevanja, ali i onda kada imamo nekoga u koga smo sigurni i znamo da će nas zaštititi, spremni smo da istupimo sa ovakvom istinom i iznesemo je javno.

- Da se razumemo, nije lako podneti ovakvu vrstu medijske kampanje. Neko ko nema "leđa" ili nekakav svoj lični resurs, teško da bi mogao da podnese ovako nešto. I to je jedan od razloga zbog kojeg žrtve ne progovaraju - izjavila je Bojović.

Dugi niz godina nakon zlostavljanja, žrtva trpi veliki psihološki pritisak i lomljenje ličnosti, mnogo je snage potrebno poveriti se čak i najbližima, a u ovom slučaju imamo dugogodišnju torturu gde je počinilac sistematski žrtve pripremao, a prema njenim rečima, radi se o visokointeligentnom čoveku.

- Trauma koju žrtva nosi, individulana je i zavisi od mnogo faktora, ali najteži oblik se može formirati primitivnim mehanizmom odbrane - potiskivanju. Kada potisnemo traumu u podsvest, neminovno je da će ona eskalirati u bilo kom obliku pre ili kasnije. Zbog toga je važno pričati i podeliti teskobu sa nekim. Svaka trauma hrani se ćutanjem i ona ima svoj nezavisan život unutar osobe - zaključila je psiholog.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36

(Telegraf.rs)