Jelena iz Beograda je medicinsko čudo: Rodila bliznakinje Helenu i Dunju u razmaku od 3 nedelje!

Bebe su danas zdrave, a majka je preponosna na svoje "divove"

Jelena Miladinov, medicinska sestra iz Beograda nosila je bliznakinje. Međutim, već u 26. nedelji trudnoće krenuo je porođaj i prvo se rodila Helena koja je u tom trenutku imala samo 820 grama. Samo tri nedelje posle toga na svet je došla i njena sestra Dunja, koja je bila nešto malo teža od jednog kilograma.

Preporučujemo

Devojčice su danas zdrave, a srećna majka je podelila svoj neverovatan i težak put u razgovoru za "Telegraf".

Jelena je ostala trudna zahvaljujući veštačkoj oplodnji, a trudnoća je tekla sasvim normalno sve do šestog meseca.

- Ostala sam u drugom stanju pomoću VTO, trudnoća je tekla uredno do 24. nedelje. Tada je došlo do problema; otišla sam u bolnicu doktori su me pregledali i saopštili mi da je jedna beba krenula. Rekli su da će morati da me porode - prisetila se Milasinova.

Majka je objasnila da su joj u tom trenutku prolazile razne misli kroz glavu. Pitala se zašto se njoj to dešava, i znala je koliko je situacija neizvesna.

- Lekari su mi rekli da bih morala da doguram do 28. nedelje jer statistički deca koja su rođena ranije imaju manje šanse za preživljavanje. Pre svega zbog nerazvijenosti pluća, a i zbog nezrelosti samog ploda - objasnila je.

Posle rađanja Helene, Jelena je ostala u bolnici, a našla se u veoma neobičnoj situaciji kao porodilja i trudnica istovremeno. Samo tri nedelje kasnije krenuo je i drugi porođaj.

- U bolnici sam bila sve vreme. Posle rođenja Helene bila sam porodilja, a i dalje trudnica. Kada je drugi porođaj krenuo nisam se plašila. S obzirom na to da mi je prof. Miković spasio prvu ćerkicu, znala sam da će porođaj i sa drugom ćerkom proći dobro - rekla je mlada mama.

Jelena inače radi kao medicinska sestra, ali ona smatra da to što je upućena u medicinu joj nije pomoglo, već joj je donekle situaciju učinilo i težom.

- Činjenica da i sama radim u zdravstvu nije mi nimalo pomogla da ostanem mirna, čak mislim da mi je bilo i teže, iako sam naravno, imala poverenje u lekare - istakla je ona.

Ipak, u tom teškom periodu kraj sebe je imala ljude koji su joj predstavljali veliku emotivnu podršku.

- Najveću podršku sam imala od supruga. Naravno, mnogo su mi pomogle i žene sa kojima sam delila sobu. Mi smo razmenjivale mišljenja i ohrabrivale jedna drugu da će sve biti u redu - prisetila se.

U samom početku Jelena se plašila komplikacija, pošto su devojčice zaista bile male.

- S obzirom na to da su rođene sa malom kilažom mislila sam da ih nikada neću uzeti, plašila sam se da ih ne povredim. Strah je stalno bilo prisutan jer vi ne znate šta vas čeka, danas su dobro sutra već može da dođe do pogoršanja i tako u krug - objasnila je.

Konačno, kada ih je prvi put uzela u ruke, to je bio neverovatan trenutak. Bebe su bile toliko male, a Jelena je imala utisak da drži 10 kilograma.

- Prvo je Dunja došla kući, pa nam se Helena pridružila za desetak dana. Najlepši period posle toliko neizvesnosti bio je odlazak kući. Pobedile su najvažniju bitku i sad je sve lakše. Helena i Dunja su sada dobro zahvaljujuci osoblju Instituta za neonatologiju, tamo stvarno rade posebni ljudi. Sada su jako zanimljive i u fazi su kada ih sve zanima, pa nam je svaki dan poseban. Roditeljima bih poručila da veruju u svoje male divove, to su borci od rođenja, borba jeste teška, ali uspešna - čuda se dešavaju! - zaključila je Jelena u razgovoru za "Telegraf".

(Telegraf.rs)