Surova ispovest majke dvoje dece: "Nisam savršena, derem se kao tiranin. A da li ste vi idealni?"

Ima dana kada se osećamo kao da smo potpuno omanuli u ulozi roditelja

Nema roditelja koji svoju ulogu i ispravnost postupaka nije doveo u pitanje. Jedno je sigurno - niko nije savršen, pa ni roditelji koji svojoj deci žele najbolje uz bezuslovnu ljubav. Da smo nesavršeni i da pravimo čak i propuste kojih smi svesni, jedna majka je to i javno priznala, a ovo je njena priča koju vam u celosti prenosimo:

Preporučujemo

Moja deca se lepo ponašaju u 98,9 posto slučajeva, nikada nisu ukrala nešto, niti zapalila bilo šta, što znači da smo ih suprug i ja prilično lepo odgajali.

Međutim, nisam savršena. Potpuno sam svesna da grešim. Ne treba mi drugi roditelji da mi kažu u čemu grešim, jer već znam.

Ne treba ni da vama da kažem koje greške pravite, ali ako priznam svoje, možda ćete  i vi priznati i svoje?

Evo pet načina na koje preživljavam roditeljstvo:

Imam "pogana" usta. Tuži me.

Iako sam majka skoro deceniju, još uvek nisam uspela da u potpunosti obuzdam svoju naviku psovanja.

Ako mi ispadne neki predmet i napravim štetu slučajno, verovatno ću izgovoriti odabranu reč od 6 slova da bih izrazila svoju frustraciju, a nevine uši moje dece će je verovatno čuti.

Ne kažem da šetam po kući i neprestano psujem, ali poznato mi je da s vremena na vreme izgovorim neku "sočnu" opasku. Najčešće je to reč koja počinje sa "s" i završava se na "e".

Svesna sam da je ovo užasno za roditeljstvo i mogu se samo nadati da to neće u potpunosti uništiti moje dragoceno potomstvo i učiniti ih budućim naslednicima "poganog jezika".

U redu je ako ga izgubite  kontrolu - u razumnoj meri

Pre nego što smo moja prijateljica i ja postale bliske, bila sam uverena da je ona "super mama". Uvek je pokazivala takvo strpljenje i uzdržanost sa svoja tri mala blagoslova.

Činilo se da ima čarobni dar da do njih dođe blagim, lepim rečima. Vratila bih se kući nakon naših termina za igranje i osećala bih se neverovatno krivom što su moja deca ostavljala mokre kupaće kostime po podu ili prosula sok po celom kauču.

Jednom kada smo postale prijateljice, provodila sam mnogo više vremena s njom i shvatila da je i ona bila čovek i da je imala takođe "psihotične" trenutke. Gledala sam je kako je uhvatila sina za ruku i poslala ga u njegovu sobu kad joj je uzvratio. Gledala sam je kako ljutito uzdiše kada je njeno dete obrisalo prste umrljane kečapom o zavese krem boje.

Gledala sam je kako gubi kontrolu. Zatim smo sedele za njenim kuhinjskim stolom kada mi je priznala svoje  frustracije. Rekla sam joj da je moj prvi utisak o njoj kao majci bio divan i blistav. Rekla mi je da je i ona imala isti prvi utisak o meni.

Nijedna od nas ne zlostavlja decu, fizički ili emocionalno, ali obe se deremo kao tirani kada dostignemo tačku ključanja.

Nadam se samo da ovo neće potpuno uništiti moje dragoceno potomstvo.

Ne držim se svojih pravila

"Mama! Mogu li da gledam Džesija?" - moja ćerka me zove iz sobe. Svesna sam da joj je vreme ispred ekrana isteklo pre nego što je pogledala poslednju epizodu, ali kažem joj da može da gleda vragolije dadilje na Dizneijevom kanalu. Stvar je u tome što sam neverovatno zauzeta.

Moj dečak drema i to je savršena prilika da platim račune. Svesna sam da se ne držim pravila koje sam prethodno postavila, ali moram obaviti nekoliko stvari. Ona je dobro dete.

Ona radi domaće zadatke i svoje poslove bez prigovora, tako da mogu povremeno izostaviti pravila, zar ne? Možda bih mogla da joj predložim da pročita knjigu ili uradi nešto konstruktivnije, ali zvuk muzike crtaća mi jednostavno smeta.

Zdrava hrana nije uvek praktična

Znam sve o "zdravom" jelu. Pokušavam da kupujem u proverenim radnjama i držim se dalje od prerađene i upakovane hrane pune aditiva i hemikalija koje mogu prouzrokovati prevremeni rast grudi kod moje ćerke.

Ipak, moja ćerka žudi da proba misterioznu šećernu penu. S druge strane, moj sin čuva posebno mesto u svom srcu za gumene bonbone.

Kukuruzni čips poslužiće kao savršena večera sutra kada budem preumorna da barim brokuli i pečem ribu, a onda možda dobiju i to što traže. Nadam se da ih moja "lenjost" neće iskvariti.

Nisam prisutna uvek i sasvim kada moja deca razgovaraju sa mnom

Moja ćerka mi priča priču o nečemu što je urnebesno čudno, a što se danas dogodilo u školi ili moj sin i ja smo usred intenzivne sesije akcionih figura, kada mi telefon zvoni. Ne oklevam da mentalno napustim naš razgovor.

Svesna sam da deci treba moja pažnja. Svesna sam da šaljem e-poštu ili kuckam na Fejsbuku pred dve najvažnije osobe u mom životu.

Ima dana kada sam apsolutno uverena da nisam uspela kao majka. Kutije za ručak svoje dece nisam spakovala kako treba. Nisam reagovala racionalno kada je moj sin na novi beli tepih prosuo sok od grožđa. Zapravo nisam slušala priču svoje ćerke jer sam bila zauzeta odgovaranjem „LOL“ na tekst koji me zapravo nije ni naveo za "umrem od smeha".

Pa ipak, moj sin će dobrovoljno ostaviti svoje lego kockice na podu, uvući se na kauč i poljubiti me u obraz. Moja ćerka će se prikrasti i zagrliti me dok kuvam večeru i reći mi da me voli. Grešim, ali moja deca znaju da imaju majku koja ih voli više od svega u svom životu punom mana.

Mogu se samo nadati da će ih bezuslovna ljubav koju posedujem održati na dobrom putu i ​​nadoknaditi moje bezbrojne greške.

(Telegraf.rs)