Ako vam je dete na meti zadirkivanja, ne radite ovo: Može preći u depresiju, bežanje od kuće, suicid

"Zadirkivanje među decom neće nestati ako se o tome ne govori - ono ima tendenciju samo da raste"

U modernom svetu, u kojem vladaju neka druga pravila u odnosu na period od pre dve ili tri decenije, vršnjačko nasilje postaje naša ružna svakodnevica.

Preporučujemo

Nasilje među vršnjacima je prilično osetljiva tema današnjice. Iako se često u tome govori u svim medijima, ono što otežava suzbijanje ovakvog vida nasilja je činjenica da mnogi roditelji ne uočavaju da je njihovo dete žrtva, a još teže prihvataju situaciju u kojoj je njihovo dete nasilnik.

Postoji stav po kom je zadirkivanje u detinjstvu deo odrastanja, koje pomaže detetu da prevaziđe teškoće u svom životu, ali šta je zapravo zadirkivanje i kada ono prerasta u pravo nasilje?

Na ovo pitanje odgovorila nam je psiholog Radmila Vulić Bojović, te je u razgovoru za "Telegraf" otkrila kako problem nastaje, zašto su pojedina deca na meti nasilja, ali i dala odličan savet kako da da pomognemo detetu.

- Zadirkivanje je prirodno među decom. Odnos sa vršnjacima je odnos koji predstavlja bazu i temelj socijalnog sazrevanja i rasta socijalnih kompetencija kod svakog deteta. Bitno je samo da to zadirkivanje ne pređe u grubost, vređanje i omaložavanje čime ono postaje forma vršnjačkog nasilja - ističe Vulić Bojović.

Osetljiva deca najčešću postaju žrtva zadirkivanja, a ukoliko nasilje predugo traje može da preraste u ozbiljan problem.

- Različita deca različito reaguju na zadirkivanje. Neka su žilava, rezilijentna, njima to ne znači toliko puno. Jednostavno, oni ne obraćaju puno pažnje na to, dok za neku decu čak i neke vrlo blage, odnosno koje nisu toliko grube reči, mogu da predstavljaju zaista veliki problem. Deca su, kao i ljudi, različitog stepena osetljivosti, i različito su opremljena veštinama da izlaze na kraj sa time. Tako da je to potencijalno jedna vrlo delikatna i opasna situacija koja ukoliko dugo traje, može da preraste u ozbiljan problem za svako dete.

Vršnjačko nasilje često počinje vrlo naivno, ali može da ostavi trajne posledice, pa u nekim slučajima da dovede do nemilog ishoda. U nekim slučajevima se javlja depresija, želja, planiranje ili pokušaj odlaska od kuće, pa čak i namera da se naudi sebi. 

- To su sve ozbiljne komplikacije nečega što obično počne vrlo naivno. Međutim, ako dugo traje i ako padne na "podno tlo", odnosno na dete koje inače ima problema sa samopoštovanjem i samopouzdanjem, to zaista može da ostavi trajne posledice, i da dovede do veoma nemilih ishoda. Ne bi ga trebalo zanemarivati, ne bi ga trebalo ne obraćati pažnju na to - napominje psiholog.

Dok su žrtve su uvek slabije i osetljive, nasilnici donose obrasce ponašanja od kuće.

- Zadirkivanje među decom neće nestati ako se o tome ne govori - ono ima tendenciju samo da raste. I odrasli su ti koji ostavljaju u izvesnom smislu te reči okvir u kome se deca kreću. Dakle, obično deca koja su odrastala u atmosferi gde su pogrdne reči česte, možda i njima često upućivane su ona koja su sklona da vređaju i da drugu decu izlažu svemu tome. Dakle, odrasli su odgovorni da postave okvir u kome će se svako prema svakom odnositi na dostojanstven način i neće drugome raditi ono što ne bi želelo i da se njemu samom radi - objašnjava stručnjak.

Mnogi misle da je razgovor najbolje sredstvo za pomoć deci koja se nalaze na meti vršnjačkog nasilja, ali psiholog ipak predlaže roditeljima da intezivno rade na pojačavanju osetljivosti deteta.

- Naravno, razgovor jeste bitan ali i radionice između vršnjaka u kojima se fenomen razvoja empatije. Kontakt sa vršnjacima i kolektivni faktor između dece može da bude vrlo značajan. Može da bude značajan i razgovor sa odraslima i da se u svim kolektivima u kojima deca borave - bukvalno od jaslica preko vrtića, predškolskih ustanova i škole, intenzivno radi na tome da se pojačava osetljivost svakog deteta na ono kako se oseća neko drugi i šta su potrebe drugog - zaključuje psiholog Radmila Vulić Bojović za "Telegraf".

(Telegraf.rs)