Ovaj običaj se u svetu smatra primitivnim, ali ne i u Srbiji: "Nek nam je bog u pomoći!"

Ova tema se opet aktuelizovala nakon smrti Nikole Kaluđerovića

Krvna osveta je običaj karakterističan za nedovoljno razvijena društva, da se konflikt između dve familije ili klanova, započet ubistvom člana jedne familije nastavlja međusobnim ubijanjem, jednog po jednog muškarca.

Preporučujemo

Termin koji se koristi jeste da jedna familija drugoj "duguje krv" i dug se vraća smo ubistvom muškarca iz druge familije.

Običaj postoji i danas na nekim područjima Evrope kao što su Kosmet, Albanija, Crna Gora, Hercegovina, Sardinija, Kampanja, Apulija, Krit, Korzika i Silicija.

Šta znači kada neko "duguje krv"?

Familija koja "duguje" krv, odnosno čiji je član ubio člana druge porodice, prelazi na poseban način života. Muškarci, osim dece muškog pola do 15 godina starosti, ne izlaze iz dvorišta kuće, koja je i zbog ovih razloga opasana visokim zidom ili žive u posebnim utvrđenjima.

Sve poslove oko nabavke hrane, rada u polju, čuvanja stoke i slično, preuzimaju žene i dece.

Ipak, čak i kada se muška osoba namami napolje, ubistvom se spor ne izmiruje već počinje "spirala smrti", pa sada druga familija duguje krv.

Ako odabrani egzekutor odbije da ubije člana neprijateljske porodice smatra se kukavicom, porodica ga se odriče i to se smatra najvećom sramotom.

Najpoznatiji crnogorski osvetnik

Iako se krvna osveta danas smatra primitivnim činom, vest o smrti Nikole Kaluđerovića, najpoznatijeg crnogorskog osvetnika, odjeknula je regionom i dirnula mnoge.

Naime, Nikola će ostati upamćen kao junak iz knjige Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad" koji mu je bio cimer u spuškom zatvoru.

Ovaj Cetinjanin je davne 1989. godine ubio brata čoveka koji se sumnjičio za ubistvo njegovog sina jedinca Željka koji je ubijen u kafanskom obračunu 1987. godine.

Za njegovo ubistvo sumnjičio se Rade Grdinić sa kojim je kobnog dana u kafani bio i mlađi brat Rajko. U januaru 1989. godine Nikola je ubio Rajka na ulici, kao i mladića koji je bio sa Rajkom u društvu. Zbog ovog zločina bio je osuđen na 20 godina zatvora. Iza rešetaka se nalazio devet godina, a 1993. godine ćeliju je delio i sa glumcem Žarkom Lauševićem.

Svojevremeno je pričao medijima kako nikad ne bi mogao da ode na grob sina da ga nije osvetio. Kaže da je ubicu sina čekao svuda.

Heroj ili ubica?

Ipak, iako je čovek priznao ubistvo i odslužio svoju kaznu, zanimljivo je da je on nastavio svoj život normalno bez ikakve osude javnosti. Štaviše.

- Čika Nikola neka ti je laka crna zemlja i slava ti! Da je takvih kao ti ne bi danas postojali malčanski berberini, Kontići što lome ruke, kvazi kriminalci istetovirani što prebijaju ljude kad se našmrču i napiju steroida, ne bi se ubijali nedužni ljudi za par hiljada evra, ne bi se ubica Jelene Marjanović šetao slobodno par godina, ni sudski izvršitelji ne bi smeli zakucati na vrata tako lako... Mnogi bi smirili strasti. Ti počivaj u miru pored svog sina, a nama neka je Bog u pomoći sa ovim evropskim zakonima - bio je samo jedan od komentara na našem portalu.

Drugi su veličanje ovakvog običaja smatrali zatucanim.

- Vi još niste mrdnuli iz pećinskog doba.

S druge strane, mnogi nisu razumeli zašto i dalje u određenim delovima Crne Gore postoji potreba za krvnom osvetom.

- Problem je što na Balkanu nema sudstva i nije zakon jednak za sve i narod im ništa ne veruje. A kako ja narod u Crnoj Gori i Albaniji od davnina praktikovao krvnu osvetu, znači da pravde nije bilo ni tada niti će je ikada biti. Možda i ima pravde, ali ti zakoni i kazne pucaju samo po običnom narodu... - objasnio je jedan komentator.

- Mogu ljudi ovaj običaj da smatraju primitivnim, ali je ovo jedino pravedno i nešto što čoveku može da smiri savest kada to sud i država nisu u stanju.

- Ne kapiraju danas mnogi šta je krvna osveta. Oko za oko, krv za krv! Ubiješ mi sina, ubijem ja tvog, ubiješ mi brata, ubijem ja tvog, nema veće pravde od te! I onda DOBRO razmisliš hoćeš li nekoga da ubiješ. A ne ovako, ubiješ nekoga, dobiješ nanogicu ili šetaš slobodan. Čak i najveći kriminalci u Crnoj Gori dobro paze šta rade, jer znaju da ni oni nisu pošteđeni krvne osvete. Nekoliko kriminalnih porodica istrebljeno je zbog toga što su ubili nekoga čija je porodica htela krvnu osvetu. A metak ne zna da li si ti "opasan" i koliko novca imaš - samo su neki od komentara na našem portalu koji opravdavaju krvnu osvetu.

Šta vi mislite o ovom surovom običaju - da li i dalje treba da postoji?

(Telegraf.rs)