Da li gomilate garderobu, kozmetiku, kućnu hemiju? Psiholog otkriva šta to zapravo govori o vama

Iznenadiće vas šta se krije iza potrebe za konstantnim sakupljanjem stvari

Želja da nam garderober uvek bude pun, da se ne odreknemo nijedne stvari koja se nalazi u kući - od časopisa, knjiga, hrane, obuće, alata, suvenira, starog posuđa, praznih plastičnih flašica i čaša, krpica koje više ne možemo da obučemo..., a u psihologiji se naziva Diogenovim sindromom.

Preporučujemo

Potreba za sakupljanjem i gomilanjem stvari karakteristična je za starije ljude, koji je opravdavaju izgovorom: “Nikad se ne zna šta će mi zatrebati, neka stoji, hleba ne traži.”

Ovaj fenomen, kao i načine pomoću kojih ga se možemo osloboditi, za Telegraf razotkriva psiholog Zorana Vuković.

Od uspomena do "domaćinskog ponašanja"

- Sakupljanje vodi poreklo još iz praistorije; pećinski ljudi su se bavili prikupljanjem i to je ostalo ubeleženo u našim genima – kaže psiholog Vuković. – Ipak, nemaju svi ljudi potrebu da sačuvaju svaku stvar u prostoru u kom žive. Prikupljanje i gomilanje stvari najčešće se prvi put javlja između 12. i 13. godine života u vidu kolekcionarstva. Tinejdžeri tada počinju da sakupljaju časopise, diskove, garderobu, ponekad i knjige, sredstva za održavanje lične higijene, kozmetiku, kesice šećera iz kafića, ulaznice za koncerte...

Kako vreme prolazi, tako se kod njih javlja snažna emotivna povezanost sa stvarima kojih, kako kažu, "nikada i ni po koju cenu" ne žele da se odreknu. Ako to "nikada" i "ni po koju cenu" zaista preraste u životnu odluku, govorimo o fenomenu koji se u psihologiji se naziva hording, odnosno sindrom natrpane kuće i češći je kod žena nego kod muškaraca.  Kad se osoba opredeli samo za jednu grupu predmeta koja joj ne ugrožava boravak u životnom prostoru, tada govorimo o kolekcionarstvu.

Ukoliko se poriv za sakupljanjem "svega i svačega" javi u srednjim godinama ili u penzionerskom dobu, to može da bude signal da je na pomolu ozbiljniji problem. Sagovornica Telegrafa kaže da se iza ovakvog oblika ponašanja krije strah od siromaštva:

- Ukoliko je osoba odrasla u “zoni preživljavanja”, usvojila je obrazac da sve čuva, doživljavajući sebe kao nekog ko je zbog takvog ponašanja odgovoran i štedljiv. Zato se stariji ljudi koji su iskusili nemaštinu odlučuju da čuvaju "sve i svašta", pod izgovorom "zlu ne trebalo".

Pravljenje zaliha hrane, kućne hemije i lekova na našim prostorima podvodi se pod "domaćinsko ponašanje". A da li je to zaista tako?  Kupovina većih zaliha hrane, kućne hemije i lekova posebno je važila najpre u vreme hiperinflacije pre gotovo tri decenije, potom u vreme bombardovanja i nedavno, kada smo zbog pandemije korone bili "pod ključem" i odlazili u nabavku u skladu sa policijskim časom. U mnogim domovima porodice su imale tolika sredstava za dezinfekciju dovoljna da napune omanji magacin.

- U životu smo uvek vođeni dvema emocijama, ili ljubavlju ili strahom. U slučaju gomilanja lekova, hrane i sredstava za održavanje higijene jasno je da se radi o strahu od nemaštine, ali i želji da se makar jedan period života, neka bliska budućnost drži "pod kontrolom", da ni u čemu ne oskudevamo - ističe psiholog.

Anksioznost kao posledica

Činjenica je da ljudi koji imaju sklonost ka gomilanju stvari često doživljavaju svoju imovinu kao centralni deo svog identiteta. Ukoliko bi izgubili, poklonili ili na bilo koji treći način ostali bez nje, to bi kod njih moglo da izazove izrazitu anksioznost ili snažan, preplavljujući osećaj gubitka i tuge.

- Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da se ovde ne radi o stvarima koje imaju veliku materijalnu vrednost. Dakle, horderi u najvećem broju slućajeva nisu materijalisti, već su napravili neraskidivu vezu između svojih emocija i stvari - kaže psiholog.

Lečenje kroz "Projekat 333"

Potreba da gomilamo stvari je, na sreću, problem koji može da se leči. Na prvom mestu, ističe psiholog, važno je da osoba osvesti da ima problem. To može da učini kroz razgovor sa bliskim prijateljima ili stručnim licem, a potom da se ozbiljno uhvati u koštac s tim problemom.

- Jedan od psihološki priznatih načina je sprovođenje “Projekta 333” autorke Kortni Karver, kojim se vrlo uspešno suzbija i sindrom kupoholičara. Po tom programu, potrebno je dobro sortirati sve stvari koje imate u kući, prisetiti se kad ste ih poslednji put koristili, a potom se rešiti onoga što niste koristili u poslednjih godinu dana. To nužno ne znači da bi sve te stvari trebalo baciti; možete ih pokloniti prijateljima, dati u dobrotvorne svrhe ili deo njih odložiti u kutije i skloniti u podrum ili na tavan - predlaže sagovornica Telegrafa.

Kada je reč o onima koji gomilaju garderobu, recept je, otkriva psiholog Vuković, još jednostavniji:

- Napravite kombinacije garderobe, obuće i aksesoara za naredna tri meseca koristeći 33 predmeta. Sve što se ne uklapa u te kombinacije, poklonite drugima. Tako ćete i raščistiti svoj životni prostor i usrećiti druge, što će izazvati osećaj zadovoljstva i radosti umesto osećaja tuge što ste ostali bez nekog odevnog predmeta, tašne ili obuće.

Ali, nažalost, "Projekat 333" ne uspeva kod svakog. Najokoreliji horderi, čija je opsesija sakupljanja stvari počela da ugrožava njihov opstanak u prostoru u kom žive, moraju da potraže pomoć stručnog lica. Samo kroz opsežne razgovore sa terapeutom moći će da odgonetnu šta ih, zapravo, tera da žive u haosu i neredu, i da se uhvate u koštac sa tim problemom.