Svako 4. dete u Srbiji rađa se vanbračno, a evo zašto mladi neće da stupaju u brak

Brak u Srbiji u krizi

Svako četvrto dete u Srbiji se rodi van braka, pokazuju podaci Evropskog statističkog biroa. Psihoterapeut dr Vera Despotović je u Jutarnjem programu TV Prva objasnila zašto je sve više mladih koji ne žele da kažu "sudbonosno da".

Preporučujemo

- Nije to iznenađujuće, mi smo i kroz praksu došli do tih podataka. Često od klijenata čujemo da brak više nije u modi. Oni to kažu kolokvijalno, ali češće mi se čini da se sada mlađi ljudi pre opredeljuju za život u vanbračnoj zajednici jer im daje osećaj slobode. Kažu da im je to neformalnije, kada se potpiše i stave burme onda je, kako kažu, 'brak mrak', kao da se stavljaju okovi i kažu da onda imaju pritisak da funkcionišu kao njihovi roditelji. Imaju pritisak da stvari treba da se dešavaju kao ranije, u smislu tradicionalne podele poslova -ispričala je dr Despotović.

Na pitanje ko češće "koči" stupanje u brak – muškarci ili žene, kaže:

- Možda se češće žene opredeljuju da budu u vanbračnoj zajednici jer one imaju utisak da će biti opterećenije kada uđu u brak, da će biti u tradicionalnoj ulozi da obavljaju većinu poslova. Osim mlađih ljudi koji se sada opredeljuju za vanbračne zajednice, rekla bih da i mnogi ljudi koji su iza sebe imali brak, sada se drugi put opredeljuju za vanbračnu zajednicu.

Svako četvrto dete u Srbiji se rodi vanbračno, a advokatica Marija Jovanović je govorila o tome da li deca iz bračne i vanbračne zajednice imaju ista prava.

- Brak po konvenciji UN o pravim deteta sadrži odredbu po kojoj se vanbračna zajednica izjednačava sa bračnom, dok su deca rođena u braku i van braka jednaka. Što se tiče dece, to je isto, ali što se tiče vanbračnih partnera mislim da je venčani list bitan jer nemaju istra prava kao bračni. U bračnoj zajednici, zakon sadrži odredbu po kojoj majka deteta jeste žena koja ga je radila, dok je otac deteta muž majke. U vanbračnoj je važna izjava o priznanju sa kojom mora da se složi majka. Ta izjava se mora dati pred matičarom ili organom starateljstva, a ako je dete starije od 16 godina i ono mora da se saglasi sa izjavom. Ukoliko otac ne da izjavu, drugi način je sudskim putem, da se podnosi tužba i utvrđuje očinstvo - objasnila je ona.

Postoje i situacije kada vanbračni partneri ne mogu da se saglase oko prezimena deteta, koje može da nosi majčino, očevo ili oba prezimena.

- Ako se roditelji ne saglase oko prezimena deteta, matičar se obraća nadležnom Centru za socijalni rad koji u određenom postupku poziva oba roditelja na razgovor. Ako roditelji ne mogu da se dogovore, Centar za socijalni rad donosi odluku o prezimenu. Ono što još treba naglasiti je to da zajednička deca ne mogu nositi različita prezimena - istakla je Jovanovićeva.

Ne samo što se beleži porast vanbračnih zajednica, psihoterapeut smatra da će se taj rast nastaviti i dalje i objašnjava šta je jedino rešenje da bi se mladi "vratili" braku.

- Mislim da će trend beležiti rast, ali jedini način da se to zaustavi je ukoliko se negde nađu neki adekvatni načini kako će partneri funkcionisati u braku, onda nema razloga da se izbegava i taj format. Mislim da se na brak i dalje gleda na jedan tradicionalni način što se tiče podele uloga i funkcionisanja, mladi prkose tome i odbijaju brak jer ne žele na taj način da funkcionišu. Na brak treba da se gleda drugačije, ako bi bilo veće slobode, da ih ne ujedinjuju obaveze i dužnosti kao ranije, nego negde prava sloboda, da imaju mogućnost da zajedno određuju kako će da funkcionišu - poručila je ona.

(Telegraf.rs/Mondo)