Vodič za mame u izolaciji: Kako preživeti karantin sa svim obavezama koje imamo?

Mnogima je pretnja virusom u život dodala novu i značajnu dozu domaćeg i emocionalnog rada. Ako ste mama u porodici, većina ovog tereta je na vašim leđima

Teško je davati savete za izolaciju.

Preporučujemo

Svi se osećamo parktično zatrpano obavezama. Zaostajemo sa poslom, brinemo o deci, o nabavkama za kuću, sredstvima za higijenu do kojih ne možemo da dođemo... Koliko je hrane dovoljno? Koliko nam zaista treba toalet papira? Kako postupiti etično?

Tu je i briga o vešu, pripremanje hrane u većim količinama nego inače, pa staranje da svi odu na spavanje na vreme, kako bi im imuni sistem bio što bolji.

Uz sve ovo, tu je i pitanje koje smo svi postavili toliko puta da jedva prepoznajemo reči: Da li ste oprali ruke? Da li si oprao ruke? Da li si oprala ruke?

Emocionalno smo nestabili. Brinemo se o tome da će naši prijatelji i porodica dobiti Covid-19. Brinemo se što škole ne rade. Ili što rade.

I pored svega toga, provodimo čitave dane čitajući sve što možemo da nađemo o virusu. Prelazimo iz opreza u nervozu, pa u paniku velikom brzinom. Što više znaš, sve je gore. Videli smo grozne fotografije italijanskih bolnica. Čitali grafikone koji ilustruju nepripremljenost Amerike. Tom Henks. NBA...

Sve to je roditeljstvo u vreme korona virusa.

Zahtevno je, emotivno - a pomislite samo da ste se prošlog meseca osećali zatrpani obavezama. Mnogima je pretnja virusom u život dodala novu i značajnu dozu domaćeg i emocionalnog rada. Ako ste mama u porodici, većina ovog tereta je na vašim leđima.

Upravljanje osećanjima i anksioznošću

Roditeljstvo, ili barem dobro roditeljstvo, zahteva određenu početnu anksioznost.

- Jedan deo toga šta znači postati roditelj znači postati izuzetno oprezan prema potencijalnim pretnjama. Postajete mašina za otkrivanje pretnji - kaže Darbi Saksbe, vanredni profesor psihologije i direktor Centra za porodicu na Univerzitetu Južna Kalifornija.

Ono što anksioznost zbog korona virusa čini mnogo gorim od anksioznosti koju prouzrokuju naši mališani, jeste njen potencijal da poremeti našu svakodnevnu rutinu u kombinaciji sa dubljom neizvesnošću o tome kako će se stvari  dalje odvijati.

Koliko dugo naša deca neće ići u školu? Kako ćemo završiti svoj posao? Ovo važi za roditelje sa plaćenim zaposlenjem, kao i za one koji ne rade. Briga o deci i kući je posao.

Logističke strepnje daleko su jače za milione roditelja koji se takođe brinu o svojim starijim roditeljima ili nemaju plaćena bolovanja. U uobičajena vremena to znači četvrtinu zaposlenih u privatnom sektoru i 70% radnika sa niskim platama, prema Nacionalnom partnerstvu za žene i porodicu (PDF).

Odatle je lako preći na veća, egzistencijalnija pitanja. Koliko će ljudi umreti? Takođe, pandemije su stresni testovi za društva. Hoće li ga naše društvo proći?

Otimanje roditeljskih nagona

- Naša vrsta ne bi postojala da nismo imali ove mehanizme roditeljstva - kaže Sakbe. - Ali ovi globalni problemi mogu oteti ove sisteme roditeljske zaštite.

Jael Kriger je majka troje male dece u Berkliju, u Kaliforniji. I inače sklona anksioznosti, ona se sada našla u neprestanoj borbi s najgorim scenarijima koji joj se neprestano vrte u glavi. U središtu njene anksioznosti su sve nepoznanice kroz koje je teško proći. Kao prvo, naše razumevanje bolesti i njenog funkcionisanja je izuzetno ograničeno i svakodnevno se pojavljuju nova saznanja. Takođe, ona oseća da joj je američka vlada dala vrlo malo razloga da veruje u njihovu sposobnost da se nosi s epidemijom.

- Postoji mnogo kognitivnih frustracija. Zašto naša vlada ne radi više? Zašto ne testiraju? I kako da se ja pravilno brinem o svojoj deci, znajući da ljudi koji bi trebali da se brinu o zemlji ne rade pravilno svoj posao?  - kaže Kriger.

Saksbe predlaže da se roditelji trude da naprave pauze od vesti i rizik svoje porodice stave u perspektivu. Zna da će biti teško. (Teško je.) Ionako moramo da pokušamo, piše CNN.

- U zastrašujućem svetu, važno je da roditelji zaštite svoje mentalno zdravlje, jer oni mogu traumatizovati decu.

Osećaj za red usred haosa

Dok se sva deca u određenoj meri osećaju nervozno, verovatno će biti dodatno neraspoložena ona čije škole ne rade. Deca napreduju u stabilnosti i rutini. Kada to nestane, na roditeljima je da osmisle kako da ispune tu prazninu - kaže Saksbe.

Da bismo preživeli, svi moramo da se obvežemo na određeni osećaj reda i da se, istovremeno, prepustimo haosu.

Roditelji, uradite ono što vam je potrebno da smanjite nivo stresa, bilo da je to da se izdvojite nasamo neko vreme ili da izdvojite vreme za vežbanje. Možda da koristite televiziju i video igre ili da se poslužite slatkišima kao mitom kako biste privoleli decu da vam se povinuju. Napravite neki raspored koga se realno možete pridržavati i većinu dana ga ispunjavajte, i što je najvažnije, budite sigurni da uživate u nekim njegovim delovima.

Jehuda Kurcer ima troje dece, od kojih dvoje propuštaju školu zbog korona virusa, a jedno od njih je pod karantinom zbog potencijalnog izlaganja virus. U braku je sa zaposlenom suprugom i uglavnom mnogo putuje zbog posla.

Raditi od kuće dok su deca oko nas pomalo je ludo, kao što se može očekivati. Ali on uspeva da ublaži neke od anksioznost pronalazeći načine da živi taj život pedesetih koji je, u normalnim vremenima, bio nemoguć za njegovu porodicu.

- Dosta se bavimo pranjem i održavanjem odeće i dali smo veliki prioritet zajedničkim obrocima - kaže Kurcer. - Želimo da u našoj kući usadimo osećaj higijene i stvorimo osećaj zajednice. Obe ove stvari smatramo važnim.

Zajedno smo u ovome

Bilo da su deca u školi ili van nje, pretnja korona virusom  je upravljanje porodičnim životom učinila mnogo većim poslom. Čudno je da mame preuzimaju veći deo ovog emotivnog i domaćeg rada.

Iv Rodski, autorka knjige "Fair Play: Rešenje za promenu igre kada imate previše stvari da uradite (i više života da biste živeli)" kaže da istraživanje pokazuje kako se većinom poremećaja u svakodnevnom životu bave mame, i kada su oba roditelja zaposlena.

- Tretiramo žensko vreme kao beskonačno, kao pesak. A vreme muškaraca tretiramo kao ograničeno, kao dijamant - kaže Rodski. Kao rezultat toga, žene se brinu o porodici kada moraju, a muškarci kad mogu.

Povrh toga, žene češće rade ono što stručnjaci nazivaju "zabrinut rad", objašnjava Rodski. Mame češće od tata predviđaju potrebe porodice i unapred planiraju najgore slučajeve. (Slušajte pažljivo i čućete: „Šta je sledeće?“ To stalno zvoni u u glavama većine mama.)

Erin Vej, majka koja radi puno radno vreme u predgrađu Sijetla, kaže da je zatvaranje škola u mnogim porodicama skrenula pažnju na to koliko se o deci i domaćinstvu više staraju mame nego tate - čak i kada oboje imaju plaćene poslove sa punim radnim vremenom.

- Mnoge mame preuuzele su teret rada i komuniciranja sa školama (koje su uspostavile učenje na daljinu) - kaže Vej.

- Takođe, ima puno logistike u pogledu kupovine - kaže ona, pošto je puno potrepština, uključujući i toalet papir, rasprodato u lokalnim prodavnicama. - Sve ovo završava na ženskim leđima.

Žene preuzimaju više 'emotivnog rada'

Neki muškarci koje Vej zna u ovoj situaciji traže svoj prostor i vreme u kući, a jedan je otišao čak toliko daleko da je oformio kancelariju u glavnom kupatilu i radi sa zatvorenim vratima, dok se njegova zaposlena supruga i deca drže podalje.

- Ako to ne govori 'mama sve radi', ne znam šta govori - kaže Vej.

Ali mnogi drugi, poput njenog supruga, suočavaju se sa neravnotežom u svojim domovima i pokušavaju da je promene. Pre korona virusa, Vejin muž nije obraćao mnogo pažnje na elektronske poruke iz škola njihovih ćerki. Zašto se gnjaviti time? Njegova žena će se pobrinuti za to.

Sada rade zajedno - češće dele radne dane i brigu o domaćinstvu, što im život čini mnogo boljim.

Ako u svemu tome postoji pouka koju bismo možda želeli da prenesemo svojoj deci, onda je to to. U našim gradovima, našim radnim mestima, učionicama i kućama primorani smo da shvatimo da život funkcioniše bolje kada se možemo osloniti jedni na druge.

Roditelji: Kada kažete svojoj deci da peru ruke, nemojte im samo reći da to treba da urade kako bi održali zdravim sebe ili porodicu.

Recite im da treba da peru ruke kako bi svi bili zdravi i objasnite im zašto. Onda možda ostavite poruku nekom od starijih komšija i pitajte ih da li im treba neka pomoć.

Klice se, poput ljubavi i brige, kreću između nas. Svest o prvom je način deljenja ovog drugog.

(V.N.)