Stručni vodič za socijalno distanciranje: Šta ako vaši prijatelji i porodica ne žele da se izoluju

Stručnjaci kažu da je izbegavanje bliskog kontakta ključ za usporavanje koronavirusa - ali šta ako živite sa nekim ko ne želi da se izoluje?

Zvaničnici širom sveta kažu da je „društveno distanciranje“ ključ za usporavanje širenja korona virusa. Ali da li to znači da možete viđati prijatelje i šta da radite ako živite sa nekim ko ne želi da bude oprezan? Guardian je razgovoarao o tome sa tri stručnjaka, evo kako oni razmišljaju:

Preporučujemo

Koji su trenutno najsigurniji načini socijalizacije?

Dr Tomas Čin-Čia Cai: Izbegavajte situacije u kojima ima gužve. To ne znači da ljudi moraju da budu samoizolovani, osim ako nemaju stvarne simptome i potrebu da budu u karantinu. U redu je izaći u šetnju. Još uvek možete da pokupite hranu iz restorana. Ako nemate simptome, i dalje možete da održavate porodične odnose onako kako biste i inače - samo izbegavajte veće grupe. I dalje se radi samo o smanjenju učestalosti interakcija.

Dr Artur L Kaplan: Trenutno mentalno zdravlje mora da zauzme sporedno mesto. Ostanite u zatvorenom prostoru, držite se podalje od drugih koliko god možete i dostavljajte hranu. Smanjite svoje izlete po lekove ili u prodavnicu. Nabavite sredstvo za čišćenje i stalno ga koristite. Ne rukujte se. Ne koristite papirni novac. Pripremite se za mnogo gledanja televizije. Telefonirajte ili na drugi način budite u vezi sa svojim roditeljima u izolaciji.

Da li je sigurno viđati se sa prijateljima?

Dr Džesika Džastmen: Ako su okupljanja mala, i dalje ću reći da je to generalno u redu, u zavisnosti od toga ko su pojedinci. Medicinske preporuke za ljude koji žive u ugroženijim područjima posebno govore o starijim osobama sa hroničnim zdravstvenim problemima koji bi trebalo da se ograniče na društvena okupljanja sa manje od 10 ljudi. U Austriji su zvaničnici rekli da ne bi trebalo da se viđate sa više od 5 ljudi. Iskreno mislim da su ovo brojevi dati napamet, ali ljudima su potrebne smernice.

Dr Cai: Pod pretpostavkom da niko nema simptome, verovatno je bezbedno da se viđate s prijateljima. Ali u okviru te društvene interakcije, još uvek praktikujemo socijalno distanciranje. Pazite na površine koje se dodiruju ili dele. Pazite da svi operu ruke. Bolje je da se ne rukujete. Važno je održavati društvene odnose, ali to radite promišljeno.

Ako moj cimer ili partner ne praktikuje socijalno distanciranje, kako mogu da se zaštitim?

Dr Cai: Preporučio bih vam da i dalje sledite iste principe socijalnog distanciranja. Krajnji cilj je da se prekine lanac prenosa. Ako možete da održavate distancu nekako sa poštovanjem, onda još uvek možete da umanjite ne samo rizik za sebe, već i rizik da potencijalno zarazite prijatelje i porodicu u vašem društvenom krugu. Svaki pojedinac je prilika da se prekine taj prenos. Dakle, iako se drugi oko vas možda ne pridržavaju idealnih pravila socijalnog distanciranja, postoji važna individualna obaveza da radite ono što možete u razumnim ili socijalnim okvirima.

Dr Kaplan: Dajte sve od sebe da održite društvenu distancu. Možda da ne spavate u istom krevetu? Smanjite seksualni kontakt. Ne delite četkice za zube. Pokušajte da koristite odvojene stvari. Ne želite da vas grle i ljube. Uvek želite da se pridržavate higijenskih pravila u vezi sa kijanjem i kašljanjem. Često perete ruke. Želite da čistite površine često. Možda ne želite da delite iste viljuške i noževe, osim ako niste zaista sigurni da su temeljno oprani. Ako osećate takve stvari, treba da porazgovarate o tome kako ćete podeliti životni prostor, ali ako oni to ne žele, najbolje je da se sklonite.

Džastmen: Mislim da scenarije moramo podeliti na najmanje dve različite kategorije. Recimo da ste mi rekli da je vaš supružnik lekar koji celog dana viđa pacijente. Ako ste mlađi i inače zdravi, mislim da bih vam rekla da pokušate da ne brinete, da podstaknete supružnika da se presvuče i istušira ​​čim uđe na vrata. I naravno, pripazićete na supružnika i videti da li počinje da ima bilo kakve simptome, groznicu ili kašalj, takve stvari. Ako ste neko ko je osetljiviji i skloniji pneumoniji povezanoj sa Covid-19, onda bih mogla da vam kažem da razmislite o načinima kako da se odvojite od kuće. Ili možete otići i ostati neko vreme sa prijateljem ili članom porodice dok se stvari ne poboljšaju, samo da umanjite rizik?

- Drugi scenario je da vaša cimerka odlazi u barove i teretane. Ako ste neko ko je izložen većem riziku, rekla bih vam da možda čak i vidite postoji li negde drugo mesto gde možete da odete i zadržite se neko vreme. Samo da se zaštite. Uvek možete da pokušate da razgovarate sa cimerkom i kažete: Bilo bi mi ugodnije da ne izlaziš toliko i ne ideš na mesta prepuna ljudi. Ali mislim da su to teški razgovori. I mislim da je mnogo lakše preduzeti korake da se zaštitite, a ne zahtevati od drugih ljudi da promene svoje ponašanje.

Kako preporučujete da se razgovara o socijalnoj distanci s partnerom ili cimerom?

Cai: Objasnite im da je cilj da se istovremeno smanji rizik od zaraze puno ljudi. Možda im se čini da kao pojedinci imamo malu ulogu u napredovanju virusa Covid-19, ali istina je da je naša ulogu stvarna i važna za prekidanje prenosa, jer na svakog pojedinca koji se zarazi, dolaze još dve do tri osobe koje su pogođene. To su dve ili tri voljene osobe ili prijatelji koje biste potencijalno mogli da sprečite da se zaraze.

• Dr Artur L Kaplan je profesor i osnivač Odeljenja za medicinsku etiku na Medicinskom fakultetu njujorškog univeziteta
• Dr Tomas Čin-Čia Cai je hirurg i istraživač zdravstvene politike u bolnici "Brigham and Women's Hospital" i u školi "Harvard TH Chan School of Public Health"
• Dr Džesika Džastmen je profesor i lekar na odeljenju zaraznih bolesti Medicinskog centra Irving Univerziteta Kolumbija

Zdravstveno upozorenje za putnike koji dolaze iz zaraženih područja 

Svi koji su boravili u području u kojima su aktuelne epidemije COVID-19, ili bili u kontaktu sa osobama kod kojih je potvrđena infekcija ili postavljena sumnja na nju, ili su posećivali zdravstvene ustanove u kojima se leče oboleli od ove bolesti dužni su da se drže sledećih uputstava Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut":

- u narednih 14 dana smanjite kontakte sa drugim osobama u domaćinstvu, na radnom mestu ili na javnim mestima,

- ako osetite simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku.

- Za bliže informacije pozvati broj Ministarstva zdravlja - 064 8945 235, ili  Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović–Batut”  - 011 2684 566, ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite čije kontakt informacije možete pronaći na ovom LINKU Ministarstva zdravlja.

VIDEO: Napravite sami prirodne dezinfekcione maramica od 2 sastojka koje svi imate u kući

Sve novosti vezane za korona virus možete pratiti u blogu uživo.

(V.N.)