Dete koje vas najčešće ljuti najviše liči na vas. Iznenađeni?

Da li ste ikada pomislili da vas u vašem detetu nervira deo vas koji ni sami ne volite?

Rasprave i svađe u porodici su normalna pojava, jer se mišljenja ukućana često razlikuju. Studije su došle do zaključka, da u kući u kojoj ima više dece, majka izdvaja jedno s kojim se najviše svađa, jer je to dete zapravo najviše podseća na nju. Roditelji često ne prihvataju ponašanje svog deteta ili ga ispravljaju, jer u njima vide sebe, što može dovesti do žustrih konflikata.

Preporučujemo

Šta je „projekcija“?

Prema psihologiji, projekcija je odbrambeni mehanizam koji se ispoljava kada osoba svoje ponašanje i razmišljanja, koja ne može da toleriše, pripisuje drugoj osobi. Ovo se najčešće dešava kada se ljudi ne suočavaju i ne prihvataju svoje ponašanje koje im se ne dopada, nego ga jednostavno ignorišu. Da bi se suočili i pokušali da razumeju svoje postupke morali bi da  izađu iz zone komfora, što kod njih izaziva stres i anksioznost.

Deca imitiraju ponašanje svojih roditelja

Psihološkinja Marta Segrejes smatra da većinu stavova deca nasleđuju od svojih roditelja. Deca od malena posmatraju kako se roditelji ponašaju u različitim situacijama. U toku adolescencije kada ličnost počinje da se formira, deca počinju da usvajaju ponašanje roditelja. Raspoloženje majke ili oca može da utiče na emocionalni razvoj dece.

Potpuno je normalno da se ponekad ljudi sete svojih odluka i postupaka iz prošlosti kojima se ne ponose. Verovatno bi najviše voleli da mogu da vrate vreme i urade nešto drugačije. Kada postanete roditelj i vidite da vaše dete pravi iste greške kao i vi, automatski želite da ih ispravite kako bi sprečili da osećaju kao što se vi osećate sada kada znate da je to pogrešno.

Kako poboljšate komunikaciju 

Psihološkinja Segrejes smatra da roditelji prvo treba da identifikuju svoje unutrašnje konflikte i da ih reše, pa tek onda da ispravljaju svoju decu. Ona ističe da roditelji moraju da shvate da deca ne pripadaju isključivo mami i tati. Deca moraju da donose svoje odluke i da greše kako bi kroz lično iskustvo nešto naučili.

1. Pre nego počnete da svaljujete krivicu, pokušajte objektivno da sagledate problem. Pre nego što osudite nekoga,  prvo stavite sebe na njegovo mesto.

2. Obratite pažnju na to kako se obraćate deci, pazite na ton i birajte reči.

3. Ako deca odbiju da prime vaš savet, prave grimase dok vas slušaju ili prevrću očima, zapamtite da bi vi uradili isto da ste na njihovom mestu. Pokušajte da se ne nervirate zbog toga.

4. Ako diskusija postaje previše glasna i razmenjijete reči koje bi mogle da vas oboje povrede, bolje bi bilo da ostavite tu raspravu za neki drugi put.

5. Veoma je važno da naučite da kontrolišete svoje emocije. Što ste smireniji, veći osećaj spokoja ćete da prenesete na drugu osobu, u ovom slučaju na vaše dete.

6. Provodite kvalitetno vreme sa svojim detetom. Veoma je važno da uspostavite zdravu vezu sa dobrim uspomenama.

Naučite da prihvatite ono što vas muči

Morate da prihvatite sebe i da priznate da postoje stvari koje ne možete da promenite. Ti aspekti koje ne možete da poboljšate, moraju da ostanu u prošlosti. Fokusirajte se isključivo na prilike koje će vam pomoći da se razvijate.

1. Ne možete da idete okolo i da osuđujete druge. Morate da prihvatite da nisu sva ljudska bića jednaka i da morate da poštujete različitosti.

2. Ne smete da predpostavljate. Ako niste sigurni u nešto, bolje je da pitate i budete sigurni.

3. Meditirajte nekoliko minuta svakog dana. To će vam pomoći razlikujete aspekte svoje ličnosti koje volite od onih koje bi voleli da poboljšate.

4. Pokažite svetu sve svoje snage i slabosti. Na kraju krajeva, sastavni deo svakog ljudskog bića predstavljaju dobr i loše strane.

(K.B.)