Vaši mališani su počeli da se tuku? Ovo je najpametniji način da sasečete problem u korenu

Deca oponašaju odrasle. Da biste se pozabavili osećanjima svog deteta, prvo morate da regulišete sopstvena

Ako iz dečije sobe čujete povike "To je moje! Ostavi!”, onda možete da budete sigurni da je nastao okršaj među dečurlijom. Isto takvo koškanje može da se dogodi u vrtiću. Nije neuobičajeno da se deca posvađaju oko toga ko će se kojom igračkom igrati. Ujedno, to je i prilika da nauče kako izgleda ispravna komunikacija, a, sa druge strane, kakvo ponašanje je nedopustivo.

Preporučujemo

Pripremili smo vam nekoliko predloga kako da na dosetljiv i saosećajan način iskontrolišete situaciju kada vaš mališan počne da se tuče.

Ostanite smireni

Deca oponašaju odrasle. Stoga, ako odreagujete burno na njihove nestašluke i zgrabite ih na bilo koji način, velika je verovatnoća da će takav obrazac ponašanja prepoznati kao način na koji bi i oni trebalo da odreaguju kada su uznemireni. Najdelotvornija stvar u svakoj stresnoj situaciji je da udahnete duboko. Da biste se pozabavili osećanjima svog deteta, prvo morate da regulišete sopstvena.

Ne zaboravite da je reč o detetu

Deca pribegavaju tuči onda kada više ne znaju kako da se nose sa sopstvenim frustracijama, ako su prekomerno stimulisani, ili ako osete da ne mogu da se izraze verbalno i povežu sa vama. Njihov mozak tek je u razvitku i još su nezreli. Zbog toga se njihov emotivni kapacitet brzo preplavi, a fizički obračun je impulsivna nuspojava toga. Umesto stida i besa koji kao roditelj u tom trenutku osećate, pristupite detetu sa empatijom, piše PureWow.

Razvijte mantru

Čim se vaše dete smiri, ponovite ključnu frazu kojom ćete razlučiti osećanja od dela. Jedan stručnjak savetuje sledeću mantru: „U redu je da budeš ljut/a, ali nije u redu da udaraš ljude”. Takođe: „U redu je da budeš ljut/a, ali nikada nije u redu da se biješ. Time povređuješ ljude”, ili „Mi se ne bijemo. Ja tebe nikada ne bih udario/la, niti ću dozvoliti da ti udariš mene”.

Upamtite da je najvažnije ono što činite, a ne ono što govorite. Iznad svega, budite nežni. Pomozite svom detetu da iskaže svoj bes, strah ili bol. Poslužite mu kao odraz njegovih osećanja: „Video/la sam koliko si bio/la uznemiren/a kada tvoj brat nije želeo da se igra sa tobom. To te je veoma rastužilo”. Dakle, priznajte de osećanja vašeg deteta vrede, dok istovremeno postavljate granicu (ne)dopustivom ponašanju.

Ne služite se kaznom

Kažnjavanje deteta koje se bije neće ga sprečiti u tome, tvrde stručnjaci. Na taj način samo uvećavate njegove strahove, zbog čega će nastaviti da se izražava fizičkim obračunavanjem. Kako biste sasekli ovakvo ponašanje u korenu, neophodno je da se pozabavite osećanjima koja su motivisala dete da se tuče.

Preduhitrite neželjeno ponašanje

Probajte da ispratite situacije koje su okidač neželjenom ponašanju. Na primer, svađa između braće i sestara ili koškanje na igralištu. Jednom kada uvidite kakve okolnosti vode do tuče, bićete u stanju da ih bolje premostite ili u potpunosti izbegnete.

Umesto slanja u ćošak, ostanite zajedno

Slanje u ćošak se neretko pokaže kao kontraproduktivno. Umesto discipline, dovodi do ostrašćivanja i više agresije. Mnogi roditelji se uklanjaju iz uzavrele situacije zajedno sa svojim detetom, tako što sednu sa njima negde gde je mirno i tiho, kako bi se „ohladili”. Cilj vam je da se dete oseti bezbednim, jer će tek onda biti u stanju da sa vama podeli zašto je uopšte dobio/la poriv da se tuče.

Jastuk za istresanje

Doslovno dajte detetu jastuk da u njega udara. Ako ne to, onda neka udahne duboko tri puta, izbroji do 10 ili mu dozvolite da istera bes udaranjem nogu o pod. Čak i kada je vaše dete mirno, možete da ga zamolite da vam odglumi šta bi učinio sledeći put kada oseti nagon da se tuče. Ovde je reč o svojevrsnoj mišićnoj memoriji kojoj dete može da pristupi kada nastane tenzija, kako to objašnjava jedan terapeut.

N.I.