Otac iz Beograda se požalio da ga ćerka čini nesrećnim i da mu "vadi dušu", evo šta kaže psiholog

Roditelji i deca često ne uspevaju da pronađu zajednički jezik

Tinejdžersko doba je jedno od najizazovnijih za sve roditelje. Deca odrastaju i traže svoja prava, dok roditelji pokušavaju da ih postave u svoje okvire.

Preporučujemo

Neretko dolazi do sukoba, a jedan otac troje dece iz Beograda podelio sa nama problem koji ima sa najstarijom ćerkom.

- Najstarija ćerka me već tri godine čini nesrećnim. Ne možemo da nađemo zajednički jezik, breca se nam mene i govori da može da živi bez mene. Strašno je što me rođeno dete čini da se osećam na ovaj način i užasno je što ću ovo reći, ali osećam se bolje kada ona nije kod kuće.

Šta roditelji treba da rade i kakav stav treba da zauzmu kada mu dete "vadi dušu" i kada nikako ne mogu da pronađu zajednički jezik?

Ovim povodom razgovarali smo sa psihologom Radmilom Vulić Bojović koja je za Telegraf.rs objasnila na koji način roditelji treba da postupaju kada se nađu u ovakvoj situaciji.

- To su situacije u kojima emocionalne reakcije, i deteta prema roditelju i roditelja prema detetu, postanu preintenzivne i očigledno su van kontorle. To je jedna negativna sprala koja, ukoliko nema  prekida samo može da eskalira. Šta bi bio prekid ovoga? Prekid i bio ne raditi više isto, znači ne pokušavati na isti način da se dopre do deteta, već prekinuti negativnu spiralu tako što ćete promeniti pravila.

- Roditelj svakako ima veću moć i više mogućnosti nego dete iako danas deca daju sebi pravo da se ponašaju na različite načine, a to pravo smo im dali mi kao roditelji od najranijeg uzrasta i onda se to naplaćuje u adolescentskom dobu. Roditelj u ovim situacijama mora da se smiri da stane na loptu, da vidi šta mu je činiti, da promeni pravila i da se seti da dete zavisi od roditelja, a ne roditelj od deteta - mišljenja je psiholog Radmila Vulić Bojović.

Roditelji i deca često se svađaju oko najneverovatnijih stvari, zbog škole, izlazaka, izgleda, urednosti, telefonskih razgovora, prijatelja, novca. Na kraju dolazi i do prekida komunikacije, koja se još više potencira lupanjem vratima ili drskim primedbama tinejdžera. Međutim, ako to postane praksa i traje dugo, sukob može u priličnoj meri da poremeti porodični život i manifestuje ozbiljne posledice, koje nekada zahtevaju i stručnu pomoć da bi se konflikt razrešio najbezbolnije.

Da li je u pitanju samo period odrastanja koji mora da prođe?

- Svakako će proći, deca sazrevaju i shvataju da postoje granice. Ono što tinejdžeri ne razumeju, odnosno ne prihvataju, su granice i ograničenja, ali njih postavljamo još od najranijeg uzrasta. U tinejdžerskim godinama je kasno postavljati ih i onda nastaju takvi lomovi. Ja ne mislim ni na kakvu grubosti niti rigidnost, mislim na normalne granice šta je dozvoljeno, a šta nije, kaže Radmila Vulić Bojović i dodaje:

- Kada to u detinjstvu nije odrađeno na dovoljno dobar način onda u tinejdžerskim godinama oni dobiju krila i onda to može da izgleda jako loše. Savetujem svim roditeljima koji imaju ovakvu situaciju da potraže stručnu pomoć jer teško da mogu sami, jer da mogu sami, oni ne bi ni bili u ovakvoj situaciji. Drugo, što je jako važno je to što su deca danas, od najranijeg uzrasta okružena takvim sadržajem (mediji, internet) koji obrću uloge, gde su deca roditelji roditeljima, na neki način. To je nešto što ostavlja štetne posledice. Počelo je sa Hanom Montanom, a ko zna gde će se to završiti - zaključuje naša sagovornica.

Da li ste vi imali slične situacije u porodici i kako ste se izborili?

(Telegraf.rs/B.K.)