Tužna realnost je okidač za najveću dilemu srpskih očeva - voditi decu na utakmice ili ne?

Želite da vaše dete bude posvećeno zdravom navijanju, ali ne i izloženo opasnosti

Tokom finala Kupa Radivoja Koraća, na košarkaškoj utakmici između Partizana i Crvene Zvezde, povređen je desetogodišnji dečak koji je pogođen staklenom flašom u glavu, nakon čega je završio na neurohirurgiji u Nišu.

Dečak se nalazio sa ocem na tribinama gde je gledao utakmicu kada je na njega naletela staklena flaša koja ga je pogodila u glavu. Nakon obilnog krvarenja, dečak je prebačen na odeljene neurohirurgije na Kliniku za dečiju hirurgiju i u stabilnom je stanju.

Preporučujemo

- Svi znaju kakvi su navijači i da su tuče normalna stvar na utakmicama. Ne znam samo šta traži dete od 10 godina na utakmici - samo je jedan od komentara koji najbolje oslikava ono što smo se i sami zapitali.

Dok su jedni osuđivali oca koji je poveo dete na utakmicu, drugi krive navijače i turbulentnu atmosferu zbog koje smo prinuđeni da ne posećujemo sportske događaje, čak i ako bismo to želeli.

I upravo je to jedna od najvećih dilema današnjih roditelja - voditi dete na utakmicu ili ne?

Biti iskreni navijač jednog kluba i negovati sportski duh kod dece, zahteva posvećenost od detinjstva, pa i određenu vrstu strasti. Kako će uopšte dete da oseti atmosferu jednog derbija i tu sportsku napetost koja će ga činiti ponosnim na svoj klub, ako se ne nalazi tamo?

U istovreme, znajući kakve su utakmice u Srbiji, retko koji, pa čak i najstrastveniji otac-navijač neće se usuditi da vodi dete baš na derbi već će pre izabrati neku drugu, mirniju utakmicu.

Zašto?

Nažalost, već godinama unazad na ovakvim utakmicama nema šta lepo da se vidi, niti deca mogu da osete ono što bi trebalo i zbog čega su tu.

Prvo, u sve većem broju slučajeva veći utisak od same utakmice jeste činjenica da se dete susreće sa neverovatnim primitivizmom, odnosno užasnim psovkama koje će lako da čuje, zapamti, nauči, a potom i ponavlja.

Drugo, higijena je ozbiljan problem, pa sigurno je da detetu neće biti prijatno dok gaca po vodi u nekom od toaleta, pa nije neobično da roditelji kažu deci da se "stisnu" do kuće kako bi izbegla ovo loše iskustvo.

I kako onda objasniti deci zašto mu se umesto da skače, raduje se, voli svoj klub, pa i plače zbog njega, povraća od mirisa toaleta dok iza sebe sluša navijače koji "jebu sve po spisku, ubijaju i kolju"?

Ako ste mislili da ćete na kraju dobiti odgovor da li da vodite svoje dete na utakmicu ili ne, nećete jer ga, nažalost, nemamo ni mi.

Valjda se jednostavno treba ponašati u skladu sa realnošću, a ideale ostaviti za neko drugo i sigurnije mesto.

Šta vi mislite?

(T.T./Telegraf.rs)