Doktor Ranko Rajović: "Kašnjenje u progovaranju znači da nešto u mozgu nije u redu”

Digitalizacija okoline dokazano utiče i na razvoj psihe, ali i mozga kod deteta

Problem sa koncentracijom danas je široko rasprostranjen i muči veliki broj mališana koji imaju poteškoća da se fokusiraju tokom dužeg vremena na neki zadatak. Takođe, neminovno je da sve više dece u svetu i kod nas ima problem sa usporenim razvojem govora.

Ovi zdravstveni problemi sve više plaše roditelje, a iako je potrebno imati individualan pristup detetu i uraditi medicinsko-psihološki pregled, stručnjaci sve češće tvrde da je najčešći uzrok ovih problema krije u korišćenju kompjutera i video-igrica.

Preporučujemo

Gostujući u Jutarnjem programu na Prva TV, doktor Ranko Rajović i logoped dr Nataša Čabarkapa su diskutovali o razlozima zašto mališani imaju problem u verbalnoj komunikaciji, kao i sa slabom koncentracijom i odustvom pažnje.

- Umesto da nam pokazni gest bude preteča govora, kako je to bilo generacijama unazad, deca taj prst sad koriste za pretraživanje po ekranu. Za to su krivi roditelji koji se time oduševljavaju. To je najčešći problem s kojim mi se obraćaju govoreći: moje dete me ne gleda u oči, ne odaziva se - kazala je doktorka Čabarkapa.

I dok deca najčešće ne mogu da se skoncentrišu na zadatke iz domaćeg i imaju potrebu da na svakih deset minuta prave pauzu, igrice postaju redovan deo njihove rutine. Medicinski stručnjaci smatraju da smo već promenili anatomske strukture u mozgu...  Prvi znak da nešto nije u redu sa razvojem govora može da se primeti u ranim godinama života dece - ukoliko dete kasni u progovaranju znači da nešto u mozgu nije u redu i vrlo verovatno da će imati poteškoće u školi. 

- Roditelji moraju da reaguju. Mi smo radili anketu sa preko 800 učitelja, koji kažu da su deca iz generacije u generaciju slabija – motorika, pažnja, koncentracija, opšte znanje, rečnik koji je siromašniji… Dete danas uči 10 minuta i mora da napravi pauzu, dok igrice dva sata igra bez problema. Mi smo već promenili anatomske strukture u mozgu.Bio sam skoro u nekom hotelu, roditelji postave dete ispred tableta i hrane ga. Bolje je da ne jede nego da jede uz tablet. Ako mu date ručak u dva, a ono neće da jede bez tableta ili telefona, vi sklonite ručak i ponudite mu večeru u 6, pa ćete videti kako će jesti  – izričit je doktor Ranko Rajević.

Pojedine majke odbacuju savet čuvenog lekara, tvrdeći da su to spartanske metode, te ističu da ne znaju na koji drugi način bi mogle da zabave dete, sem da mu daju telefon u ruke, kako bi obavile neke poslove po kući... Međutim dotkor Čabarkapa smatra da ovaj problem postoji od davnina i da je moguće pronaći metodu koja deluje. 

- Kada detetu dajete telefon dok jede, ono hranu gotovo i da ne žvaće, već guta, a da bi progovorilodete mora da nauči da žvaće i da koristi i gornju i donju vilicu i zube i jezik. Ova majka može da stavi dete u kolica, povede ga sa sobom i da mu priča dok obavlja poslove u kući. Da govori šta radi. To će u početku biti jako teško, sa detetom koje je naviklo na ekran. Ali će s vremenom biti lakše - savetuje.

Voditelj Srđan Predojević se potom pozabavio takođe jednim od problema sadašnjice - činjenicom da deca sve manje čitaju knjige, a slobodno vreme provode na računarima... Doktor Ranko Rajević smatra da roditelji služe kao model ponašanja deci, što znači da sve što radi roditelj radi i dete. U slučaju da roditelj dobar deo dana provede gledajući u ekran telefona, možete očekivati da će ga dete oponašati...

- Uzmite slikovnicu i stavite dete u krilo. Problem je i što 80 odsto roditelja ne ume da čita slikovnice. Oni kažu: „ovo je maca, ona kaže ’mjau’, a ovo je kuca, ona kaže ’vau’“. Pa ne čita se tako slikovnica! Stvorite scenu, situaciju, recite da je to maca koja se izgubila, pa je naišla na farmu na kojoj je bila kuca, pa je kuca s njom podelila hranu… Pričajte im, a posle će oni sami naučiti da pričaju. Tako se i stvara ljubav prema knjizi - u svom prepoznatljivom stilu objašnjava doktor Rajović.

Ako uzmemo u obzir sve pomenute faktore, jasno je da deca danas imaju siromašan rečnik...

- Radili smo ankete sa starijom decom, peti razred, pitali smo decu da u prvom poglavlju Toma Sojera podvuku reči koje ne razumeju. Preko dvadeset reči su podvukli: tintara, obrati bostan, nagrabusiti, to su reči koje ne znaju. Deca ne čitaju jer ne mogu da čitaju, a problem se rešava od rođenja do 4. godine. A za to je odgovoran roditelj - kaže logoped.

Zbog svega pobrojanog, roditelji treba da shvate da moraju da se posvete svojoj deci. Pri tome, potrebno je da postave pravila u ponašanju - da ograniče gledanje televizije, a preporuka lekara je da do treće godine gledaju program isključivo na maternjem jeziku. Komunicirajte sa detetom još od samog rođenja...

- Stavite bebu pored sebe i opisujte to što radite. Ne kupujte posebna sedišta i relaksatore. Pravi razvoj mozga ide u interakciji. Ja sam napisao knjigu "IQ deteta briga roditelja" jer to jeste briga roditelja. Ne televizora, ne ekrana - zaključuje Ranko Rajević.

(K.M./Telegraf.rs)