"Porodica me osuđuje jer sam se udala za muškarca bez ruke. Žele me sa balkanskom sirovinom"

Šta kada vas porodica sputava da budete srećni?

Na portalu "Ispovesti" se pojavila iskrena priča jedne žene koju okolina, a prvenstveno njena porodica osuđuje zbog činjenice da se udala za čoveka koji nema ruku.

Njenu priču vam prenosimo u celosti.

Preporučujemo

- Moj muž nema ruku. Izgubio ju je u udesu. I to je razlog osude roditelja i rodbine. Moji su se toliko protivili tom braku, a i dan-danas ih je sramota da neko zna da je on moj muž. A mene boli uvo! On je predivno stvorenje i volim ga više od sebe. Nikad nije imao komplekse zbog ruke, nikad ga nisam čula da se žali. Ima normalan posao i bolje ga obavlja nego neko s dve ruke.

Saosećajan je i svaki moj problem sasluša i posavetuje me. Uvek me iznenadi nekim sitnim znakom pažnje, makar to bio i cvet ubran ispred zgrade, a pet godina smo u braku! Nikad mu nije smetalo, na primer ako je ručak koji ja skuvam neslan niti se žalio na bilo šta, a kućne poslove delimo jer sam i ja počela da radim. Kad sam imala spontani, uzeo je slobodno da bude uz mene!

Žele me sa balkanskom sirovinom, kakav je sestrin muž na kog su ponosni. Čovek koji viče da je sestra zvocalo, a ne zna jaje da skuva i ide po kafanama. Mislim da treba da se udaljim od roditelja jer ga još nisu prihvatili.

Ova ispovest izazvala je lavinu komentara, a javnost je stala na stranu neimenovane žene.

- Šta te briga? Muž ti je faca i to ti kažem ja koji sam muško. Čovek je bez ruke, a to ga nije slomilo nimalo da izgubi volju za životom. Kao da je on birao da će da bude bez ruke. Savet za tebe, ako se ne udaljiš od njih, nemoj nikada dopustiš da pričaju loše za njega. Uostalom ako si ti srećna, šta njih treba da bude briga? Znaju bolje od tebe da li si srećna ili nisi? Ili ih možda nije briga za tvoju sreću?

- Moj tata je izgubio ruku u ratu, on i mama su bili mladi i u vezi, uprkos svim protivljenjima, venčali su se kada se on oporavio. Danas, 26 godina kasnije i dalje su u braku, nikada za svojih 25 godina nisam čula da se on žali na išta, da kuka i da ne može nešto sam, potpuno je samostalan, vedrog duha i pun života. Bavi se sportom, druži s ljudima, stvorio je i omogućio nam je sve u životu. Veliko hvala i mami koja je ostala s njim uprkos svemu. Volim vas.

- Moj je u invalidskim kolicima, sa svom rodbinom sam prekinula kontakt jer me osuđuju. Imamo dete od dve godine...

- Gde si nabavila takvog muža, hoću i ja jednog...

Bilo je i onih koji su se pronašli u ovoj ispovesti...

- Nekako me podseti na mene, ali skroz druga situacija. Moja majka je očajnički želela da budem sa dečkom koji je bio jedan od najboljih studenata na jednom od najtežih fakulteta. Taj dečko je jako bogat i malo mlađi od mene. A ja sam našla dečka starijeg devet godina koji fizikališe. Inače, ovaj prvi je bio jako morbidan i bolestan, opsednut nekrofilijom i sodomijom. Ali, moja mama je tada govorila da je to "samo faza". Uvek slušaj samo sebe.

Kakav biste vi savet dali ovoj ženi? Na koji način može da reši situaciju sa roditeljima?

(Telegraf.rs)