Pismo Alberta Ajnštajna svom sinu je nešto što svako dete treba da pročita, evo i zašto

Albert je bio više nego brižan roditelj

Sjajne ličnosti se od ostalih razlikuju po svojoj sposobnosti da razumeju neverovatno složene stvari. Međutim, to uopšte ne znači da u razgovoru sa jednim genijem nećete razumeti baš nijednu reč.

Naprotiv, kako tvrdi nobelovac Ričard Fajnman, pravi znak genija leži u sposobnosti da se stvari objasne jednostavnim i pristupačnim jezikom. A ako je to zaista tako, onda se ova veština može dodati na listu neverovatnih talenata Alberta Ajnštajna.

Preporučujemo

Te 1915. godine Ajnštajn je živeo u Berlinu gde je razvijao opštu teoriju relativiteta, dok je njegova supruga Mileva Marić odgajala dva sina u Beču. Vek pre pojave Skajpa i e-mejla komunikacija između velikog fizičara i njegove porodice bila je moguća samo razmenom pisama koje je Marija Popova uspela da pronađe.

Kratka beleška koju je naučnik poslao svom jedanaestogodišnjem sinu Hansu Albertu Ajnštajnu ne samo da otkriva malo poznatu stranu poznatog fizičara kao brižnog roditelja već i dokazuje da genijalci ne govore u zagonetkama već vrlo razumljivim jezikom.

U ovom slučaju, Ajnštajn koristi svu moguću jednostavno da bi Hansu (i svima onima koji će pročitati njegovo pismo stotinu godina kasnije) dao veoma koristan savet kako da ubrza proces učenja.

- Drago mi je što voliš da sviraš klavir. Čini mi se da su muzika i stolarija sjajne aktivnosti za dete tvojih godina, čak i bolje od pohađanja škole. Odaberi muzku koju želiš da sviraš, a ne onu koju ti je učitelj zadao. Ovo je sjajan način da naučiš što više - radiš ono što voliš, zaboravljajući na vreme. Ponekad toliko volim svoj posao da mi ručak ni ne pada na pamet... - napisao je.

Nije iznenađujuće da je Ajnštajnovo mišljenje o tome koliko strast prema nečijem radu i radost doprinose sticanju novih znanja pre nego što je zapravo i njegov rad dobio potvrdu.

(Telegraf.rs)