"Bila sam buntovni tinejdžer, otac suviše blag i popustljiv, a ulice i parkovi puni heroina"

Iskrena ispovest Sandre Mančić koja svedoči o tome zašto su roditelji ključan faktor u odrastanju jednog tinejdžera

Da je roditeljska strogoća u godinama dečjeg puberteta i te kako neophodna i činjenica da roditelji u svakom trenutku moraju da znaju gde im se nalazi dete, priznaje i sama Sandra Mančić, predsednica Udruženja građana "Sunce" koja je heroin priv put probala sa 12 godina nakon smrti majke koja je bolovala od leukemije.

"Heroin sam prvi put probala sa svojih 12 godina nakon smrti majke. Ostala sam sama sa ocem. To je bio sam početak devedesetih i heroin je u našu zemlju ’ušao’ na velika vrata. Postao je moderan, dostupan, a u školama i medijima nije se puno govorilo o tome. U 17. godini sam postala intravenski zavisnik od heroina i odmah iste godine, 1994. bila pozitivna na hepatitis C, koji sam dobila putem tuđe igle. Nije se mnogo pazilo u društvu da li delimo igle i pribor međusobno. Jednostavno nismo imali svest o rizicima prenosa infektivnih bolesti, a zatim i od HIV-a“, počinje svoju priču Sandra Mančić za "Telegraf".

Preporučujemo

Kako kaže, sve je počelo zbog roditeljske popustljivosti.

“Bila sam jako vezana za oca. On je bio prosvetni radnik, nastavnik matematike u Osnovnoj školi u Niškoj Banji, gde sam se i ja školovala. Bio je od onih omiljenih nastavnika koji ne daju jedinice i koji ne teraju decu da uče matematiku ako primeti da neko nema talenta već savetuje da se opredeli za neku drugu oblast. Imao je dobre pedagoške metode, ali je kao roditelj meni više bio prijatelj sa veoma malo autoriteta. A u tim buntovnim godinama, ja sam prilično zloupotrebljavala ljubav i pažnju svog oca. Bila sam buntovni tinejdžer, željna svega novog, otac suviše popustljiv i blag, a ulice i parkovi puni heroina. Sasvim dovoljno za jedan mlad život željan dokazivanja u starijem društvu.

Sandra je bila previše naivna u nameri da sve proba, a onda da se kasnije uozbilji i završi školu, fakultet, pa da se potom i uda.

"Umesto toga, heroin je preuzeo kontrolu nad mojim životom. Nakon saznanja da imam hepatitis C, svake godine sam radila test na HIV koji je uvek bio negativan. U to vreme, HIV je za mene i ljude u mom okruženju bila neka bolest iz američkih filmova koja meni ne može da se desi. Međutim, u 23. godini saznala sam i da sam HIV pozitivna."

A onda se dogodio incident kada je jedan njen drug tokom grupnog konzumiranja heroina, preminuo.

- Nažalost, dogodilo se da je u mojoj kući preminuo od predoziranja dečko kojeg sam slabo poznavala. U Srbiji je kažnjivo delo omogućavanje korišenja droge sa smrtnim ishodom, a posebno jer se to desilo u mojoj kući. Tog dana taj poznanik je došao sa molbom da mu moj tadašnji momak pomogne da pronađe način da nabavi heroin. Niko nije pretpostavljao kako će se to završiti. U mojoj devojačkoj sobi nakon što smo svo troje uzeli jednake količine heroina on je počeo da ’stondira’ i tada sam ga pitala ’Da li me čuješ, D.?’. Odgovora više nije bilo. Te večeri se slabo sećam, pamtim da sam izašla na terasu i vikala ’Upomoć, zovite Hitnu’, a moja draga komšika teta Branka, medicinka sestra u to vreme, izašla je i pitala me je: ’Sanja, šta je bilo?’.’Teta Branka, zovite Hitnu pomoć kod mene, izgleda da dečko umire od droge’. Sećam se ekipe Hitne pomoći i neke crvene tečnosti koju su mu ubrizgali, aparata... dok je on ležao doktorka je samo rekla ’Vreme smrti je...’ i pogledala u sat na zidu moje sobe", priseća se i nastavlja…

"To je za mene bio stresan događaj. Taj momak nije bio veliki zavisnik, tačnije on je povremeno uzimao heroin, a mi to nismo znali. Kod mene je zapravo došao tražeći mog prijatelja koji je u tom trenutku bio u zatvoru, ali onda je ipak mene i mog momka zamolio da to uradimo zajedno. Mi već neko vreme nismo uzimali heroin, ali kod zavisnika koji nisu na lečenju ili održavanju tretmana lečenja to je opasno tlo kada je dovoljno da neko pomene uzimanje droge i eto... To je kod nas bilo dovoljno da se odlučimo da uzmemo heroin zajedno. Ujutru je došla policija, a tadašnji momak i ja smo odvedeni u zatvor.

Nakon 10 dana visoke temperature, zatvorski lekar je predložio da, pored ostalih analiza, uradi i test na HIV.

Test je bio pozitivan.

Pročitajte kako izgleda Sandrin život sa HIV-om već 19 godina.

(Tara Tomović/Telegraf.rs)