Ono što đaci uče u Danskoj od 6. do 16. godine trebalo bi u celom svetu da bude obavezno

Svi tražimo sreću, zar ne?

Ali u svetu u kojem život žuri, a emocije se smatraju „slabostima“, Danska se možda kreće ka novom putu. Ova evropska država je odavno poželjno mesto za rad i njihova celokupna kultura ima mnogo tome da nas nauči. Pa, šta je to sat empatije u Danskoj i šta možemo naučiti iz njega?

Svetski izvještaj o sreći Ujedinjenih nacija sprovodi istraživanje od 2012. u kojem je 155 zemalja širom sveta rangirano prema sreći njihovih stanovnika. Izveštaj je Dansku svrstao među najsrećnije zemlje, a zemlja nikada nije pala ispod trećeg mesta u poslednjih 7 godina. Najveći faktor koji doprinosi podacima Danske je sat empatije u njihovim školama.

Preporučujemo

Sve je počelo 1993. godine, od kada sve škole u Danskoj imaju jedan sat nedeljno posvećen „Klassens tid“. Učenici u dobi od 6 do 16 godina moraju pohađati ovaj osnovni čas koji je fokusiran na empatiju.

Studenti rade na tome da budu empatičniji što im pomaže da izgrade bolje odnose i budu uspešniji kasnije u životu. Takođe pomaže u sprečavanju zlostavljanja u školama. Najbolji preduzetnici, čelnici i menadžeri zaklinju se važnošću empatije i Danska osigurava da njihove buduće generacije budu na dobrom putu ka uspehu i sreći. Tinejdžeri imaju veliku korist od ovakvih časova jer u ovoj dobi često imaju tendenciju da razvijaju narcističke osobine. To što su empatični usmerava ih i fokusira.

Tokom nastave pod nazivom Klassens tid, studenti se podstiču da razgovaraju o problemima sa kojima se suočavaju. Bilo da se radi o aktivnostima u školi ili na neki drugi način, oni dele svoje probleme dok ostatak razreda, zajedno sa nastavnikom, pronalazi moguća rešenja. Ova rešenja temelje se na slušanju i puno razumevanja što pomaže učenicima da budu empatičniji prema drugima.

A ako nemaju određenih problema o kojima će razgovarati, jednostavno provode taj sat vremena uživajući i opuštajući se. Rade na konceptu pod nazivom hygge, usko povezanim sa danskom kulturom. "Namerno stvorena intimnost“ je možda najbolji način da se objasni „hygge“. Danska je zemlja u kojoj sunce zalazi prilično rano, a vreme je prilično tmurno. Hygge znači dansku toplinu, prijateljstvo i stvaranje intimne atmosfere u kojoj su svi dobrodošli. Danci insistiraju na hygge-u zbog svog blagostanja. A svet također prihvata koncept. Instagram trenutno ima preko tri miliona postova koji nose hashtag #hygge, dok Amazon prodaje preko 900 knjiga o ovoj temi.

Danska konstantno intrigira istraživačice poput Džesike Aleksander. Ova američka spisateljica i psihološkinja sarađivala je sa Ibenom Sandahlom, danskim psihoterapeutom, kako bi napisali „Danski način roditeljstva: Šta najsretniji ljudi na svetu znaju o odgajanju samopouzdanog, sposobnog klinca“.

Tokom istraživanja za ovu knjigu, dvojac je otkrio da timski rad uveliko doprinosi razvoju empatije kod dece školskog uzrasta. Čak 60% školskog rada u Danskoj zasniva se na timskom radu i oni pomažu jedni drugima, a ne tuku druge radi lične koristi. Umesto da pokušaju da nadmaše one koji nisu toliko nadareni kao deca, deca se uče kako raditi zajedno. To takođe doprinosi činjenici da je Danska takođe jedno od najboljih mesta gde se može raditi u Evropi.

Nije da nema konkurencije. Ali to je samo sa samim sobom. Ne sa svojim vršnjacima, ni sa kim drugim. Škole ne nude nagrade ili trofeje što podstiče nepotrebnu konkurenciju. Radije pokušavaju podstaći i motivisati svoje učenike da rade na sebi i poboljšavaju sopstvene veštine.

U školama se praktikuje i zajedničko učenje. Studenti različitih snaga i slabosti u različitim predmetima rade zajedno na projektima. To im pomaže u područjima u kojima su slabi, a istovremeno ih podstiče da poboljšaju svoje snage. Zajedničko učenje uči studente da se uspeh ne može postići sam, a rad sa drugima donosi bolje rezultate.

Kada drugima objasnimo svoje razumevanje, učimo temu bolje nego da smo je sami zapamtili. Kada objašnjavamo, moramo razmotriti kako druga osoba prima te informacije i to podstiče i empatiju.

Danska deca se istinski vesele ovim satima empatije. A roditelji su srećni u saznanju da će budućnost biti u snažnim i empatičnim rukama.

(Telegraf.rs/Buka)