Ovako izgleda biti samohrani otac u Srbiji: Postoji razlog zašto ih je najviše na jugu zemlje

Praksa je pokazala da većina dece razvedenih roditelja živi s majkama, pa vrlo retko čujemo da je otac taj koji je primarni roditelj

Nedavno istraživanje UNICEF-a pod nazivom "Srećna porodica" pokazalo je da 83% ispitanika u Srbiji majku smatra primarnim roditeljem. U slučaju razvoda, naš zakon je takav da se starateljstvo nad detetom uglavnom dodeljuje majci. Retke su situacije kada sud presudi u korist oca.

Ipak, ponekad se i to dešava. O kojim situacijama je reč, kao i o tome kako izgleda biti samohrani otac, za "Telegraf" je govorio predsednik Udruženja građana "Tata", Dejan S. Višekruna.

Preporučujemo

- Prvo moram da objasnim da se termin "samohrani roditelj" najčešće pogrešno koristi u Srbiji. Samohrani otac je čovek kome je umrla žena, odnosno majka njegovog deteta. Samohrana majka je majka kojoj je umro muž, odnosno otac deteta ili je taj otac nepoznat. Kad je reč o detetu koje je prilikom razvoda dodeljeno ocu, to je nešto sasvim drugo. To je muškarac koji je dobio samostalno pravo za vršenje roditeljskih dužnosti, muškarac kome je dete povereno na staranje i vaspitavanje. Inače, ovaj termin "samohrana majka" je 1976. godine uvela vlast stare SFRJ kako bi žene, supruge poginulih rudara u nesrećama tih godina i majke njihove dece, dobila prava na porodičnu penziju.

Praksa je pokazala da većina dece razvedenih roditelja živi s majkama, vrlo retko čujemo da je otac taj koji je primarni roditelj. U kojim slučajevima sud dodeljuje muškarcu dete na staranje?

- To se dešava u slučajevima kada je majka lišena roditeljskog prava, kad u pravom smislu te reči neće moći da vodi brigu o detetu. To su situacije kada je majka narkomanka, kad je hospitalizovana, kada je teško obolela, odnosno na samrti ili kada je u zatvoru - kaže Višekruna i dodaje da sitacija nije baš tako "crno-bela" kao što se čini.

Postoje i neki drugi elementi koji u tiču na odluku suda kome će dodeliti starateljstvo nad detetom.

- U braku postoje tri tipa muškaraca, a ti tipovi se najbolje manifestuju prilikom razvoda. Otrilike jednu trećinu čine muškarci koje ništa ne zanima. To su oni koji dižu ruke od alimentacije, ne viđaju dete, ništa ih bukvalno ne zanima. Druga grupa, a koja takođe čini trećinu muške populacije, jesu "autonomni" muškarci koji izvršavaju svoje obaveze - plaćaju uredno alimentaciju, idu redovno na roditeljske sastanke, ali zato što su dobili "instrukcije" od detetove majke. To su muškarci koji ne postavljaju mnogo pitanja, izvršavaju tzv. "naređenja" vezana za dete. Poslednju trećinu čine muškarci koji su posvećeni očevi. To su oni koji iskreno vode brigu o detetu, jedanko poput majke. Staraju se da li je gladno, žedno, obučeno, da li imaju neke brige... Sve ono čime bi svaki roditelj trebalo da se bavi. Ta poslednja trećina se ozbiljno razmatra za dodeljivanje starateljstva nad detetom prilikom razvoda. O tome kakva je situacija kod nas, svedoči upravo taj podatak da se svega trećina muškaraca posle razvoda kvalifikuje da dobije pravo na samostalno staranje.

I mada podaci kažu da se trećina očeva "kvalifikuje" za samostalno roditeljstvo, koliko njih zaista i dobije papir da može samostalno da se stara o svom detetu?

- Ne postoji zvaničan podatak koliko ima očeva kojima je povereno dete na samostalno staranje. Neke nezvanične brojke, odnosno republički prosek, kaže da 5% muškaraca u Srbiji spada u ovu grupu. Vojvodina se otprilike uklapa u taj neki prosek, u Beogradu je procenat nešto viši, od 5 do 10%, a najviše ih je na jugu Srbije. To nije zato što su tamo bolji očevi, nego zato što se tamo češće dešava da majke posle razvoda napuštaju Srbiju. Odlaze "trbuhom za krhunom" i to najčešće u Grčku, a da bi mogle bilo šta da urade za svoju decu, da im nekako pomognu, one ih ostavljaju očevima koji i na papiru dobijaju da su samostalni vršioci roditeljskih prava. - ističe Višekruna.

Da su samohrani očevi retkosti, svedoče i brojni podaci, kao gorenavedeno istraživanje koje je sproveo UNICEF. U Srbiji se sasvim drugačije iz muškog i ženskog ugla gleda na roditeljstvo, ali i razvod.

- Kod nas se očevima najčešće dodeljuje pasivna uloga. Društvo, odnosno sredina tu igraju veoma važnu ulogu. Razvedeni muškarac zapravo dobija "novi početak", on je mladi đuvegija koji je dobio slobodu, a žena je raspuštenica sa detetom. Dodatno, okolina ne gleda blagonaklono na razvedene žene. Komentari tipa "Jesi htela da se razvedeš? Onda budi sama" vrlo su česti. Kod Šveđana je potpuno drugačija situacija. Oni su shvatili da razvedena žena s detetom teško može da gradi karijeru, pa je kod njih uređeno da je dete provodi kod mame sedam dana, a sedam kod oca. Otac ima aktivnu ulogu, a ne samo da pozove uveče "da pošalje poljubac za laku noć". Mi čekamo da se i kod nas takav zakon usvoji.

Kako u Srbiji izgleda kad je otac samostalni vršilac roditeljskog prava? Da li ima iste brige i dileme kao i većina majki, ili je situacija ipak drugačija?

- Nema razlike, potpuno je isto. Sve ono što žena radi za svoje dete, radi i otac. Iste brige koje ima majka, ima i otac. Kad vam dete kaže u 11 noću da je gladno, pa šta ćete uraditi? Naravno da ćete ga nahraniti. Nema tu nikakve razlike, problemi su potpuno isti. Sve ono što očekuje majke, očekuje i očeve. Iste muke s organizacijom - roditeljski, treninzi, dodatni časovi... Kad dođu kući premoreni od posla, isto moraju da se posvete detetu... Sve ono što najčešće slušate majke da kažu, kako "dan kratak", čućete i od oca - kaže Višekruna.

A kakav je odnos sredine prema očevima? Da li je blagonaklonije gleda na muške staratelje, da li je okolina spremnija da im pomogne?

- Donekle jeste, u smislu ako treba da "ulete" da pričuvaju dete i slično. Ali nije to  zato što je on muškarac koji obavlja "ženski" posao. To je zato što je taj otac zatražio pomoć na primer od komšinice, prijateljice... Muškraci nemaju problem da traže pomoć. Ako ste mu nakon razvoda rekli da hoćete da mu pomognete, on će vaše reči shvatiti ozbiljno i to će i učiniti. Tu se žene razlikuju. Koliko god da im je teško, koliko god da su požrtvovane majke, kod žena uvek postoji neki vid sramote da traže uslugu. Donekle i zbog toga da je neko ne bi okarakterisao kao lošu majku, koja ne može da brine o svom detetu - zaključio je Višekruna koji ističe da to što je otac ili majka pravno dobila samostalno starateljstvo nad zajedničkom decom ili detetom, ne znači da onaj drugi treba da se odrekne roditeljstva.

(M.G/Telegraf.rs)