"Moj tata je ubio moju mamu. Moj teča mi je ubio tetku, a deda ujnu. Moj sin je izbo svoju devojku"
Nikad više maminog zagrljaja
"Moj sin je izbo svoju devojku."
"Moj tata je ubio moju mamu."
Preporučujemo
Jezivi snimci sa mesta zločina: U ovoj kući je Aleksandar devojku izbo nožem, pa se obesio
"Ako ona uništava moj život, i ja ću njen": Šta 15 uboda nožem govori o ubici iz Koceljeva?
"Moj teča mi je ubio tetku, a moj deda je ubio ujnu".
Možete li zamisliti ljude, decu, tinejdžere koji izgovaraju ove rečenice, koji stoje iza ovih sudbina, onako, pred nama u Srbiji, pred nama koji svakog dana čitamo o novom zločinu?
Možete li zamisliti one koji su ostali bez svojih najmilijih zato što neko pronađe nekakav razlog u sebi da oduzme tuđi život? Možete li zamisliti život bebe iz Pančeva čiju je mamu ubio tata jer se "iznervirao".
Ta beba je imala samo 20 dana.
Nikad više maminog zagrljaja.
Možete li zamisliti život majke čija je ćerka jutros iskasapljena kad je ušla u kuću posle smenskog rada?
Kome ta žena da traži pomoć, kako ta žena da sahrani svoje čedo koje je nunala, pazila, mazila, svoje dete koje je učila da bude vredno i pošteno. I jednog jutra neko joj sve oduzme.
Nikad joj se više neće vratiti, jer je dečko zbog "ljubomore" iskasapio i ostavio da umre u sobi, u rano jutro posle treće smene.
I svi oni moraju da nastave da žive.
I svaki put kad dečko ubije devojku, muž ženu, bivši momak bivšu devojku, mi, majke sinova, mi, majke ćerki, sa strepnjom čitamo te vesti i plašimo se.
- Bože, gde se tu pogrešilo, kako da moje dete ne izraste u monstruma koji ne može da veruje u sebe, je l greška u nama, majkama, u kome je? Zašto izrastu momci u one koji ne mogu da prihvate da nisu s nekim u vezi, da ih neko neće, da ih neko više ne voli...
- Kako se desi da ne odgajiš onog kojeg baš briga da li će ga neko zadirkivati i je li mu ta neka devojka u društvu nazvana "kurva". Kako se desi da ti sin sutra zavije u crno sve
- Šta se dešava, umesto da paze i vole žene, oni ih ubijaju
- A kako da sutra ćerku naučim da prepozna potencijalnog psiha?
Sve su ova pitanja koja mi, živi, postavljamo svakog dana jedni drugima, šokiramo se i čudimo šta nam se to dešava u komšiluku.
Pitamo se do čega je, ko je kriv, kako da nešto promenimo, kojim tekstom da smirimo razjareni um i srce, kako da objasnimo da je život najvrednija i najsvetija stvar na ovom svetu?
Taj život čoveka, koji se gradi 9 meseci u utrobi majke, pa onda godinama razvija u jedinku, jedno biće voljeno i srećno...
Ima li išta vrednije od života?
Nema.
(S.O.)