Nismo mi oguglali na to što komšija tuče ženu, već kolektivno patimo od delegirane odgovornosti

Strašni zločini nasilja nad ženama u prethodnih nekoliko dana nastavili su da se nižu, čim se povećava brojka žena kojima je trenutni ili bivši partner presudio.

Prvo je u subotu Miša Jovanović (57) iz Lazarevca ubio bivšu suprugu Gordanu Jovanović i teško radio njenog rođenog brata Gorana Radosavljevića, pa je nakon policijske potere sebi presudio. Onda je u nedelju ujutru Sanju Janković (42) iz Valjeva u svojoj kući kod Koceljeve hicem iz lovačke puške ubio Petar Živanović (73), sa kojim je godinama bila u vezi. A najnoviji slučaj odvija se u Baru gde je policija uhapsila suprugu masera Iskendera Šudabajeva zbog sumnje da je ubila supruga.

Više puta smo se bavili temom šta se dešava u glavi čoveka koji odluči da partneru oduzme život, ali ovoga puta postavlja se jedno drugo pitanje - kako je moguće da niko iz okoline, ama baš nikada nije primetio da je "dobar komšija" zapravo nasilnik i učinio nešto da se tragedija spreči?

Preporučujemo

- Ovo se ne dešava samo kod nas, ako gledamo kulturološki. Ima toga i u Americi gde je taj "dobar komšija" zapravo godinama bio pedofil. Nije pitanje da li smo oguglali na ovakve tragedije, radi se o tome da smo uplašeni. Retko ko će prijaviti policiji nasilje i ako prijavi uradiće to anonimno, da se ne sazna ko je to uradio ili, jednostavno neće se uopšte aktivirati uz izgovor "Verovatno je to zaslužila", kako to već ide kod nas. - priča u razgovoru za "Telegraf" psiholog Viktorija Mužina.

Kako kaže, ovakvo ponašanje u psihologiji nosi naziv DELEGIRANA ODGOVORNOST kada više ljudi vidi da se događa neko nasilje, ali niko ne skače da pomogne zato što misli da će onaj drugi pomoći.

- Znate da neko u stanu pored vas vrši nasilje i mislite da će komšija prijaviti jer zašto biste vi, ako će neko drugi? - ističe očigledan primer delegirane odgovornosti.

Znakova zlostavljanja je uvek bilo, čak i kada neko izgleda kao da je u skladnom odnosu. Radi se o tome da mnoge od tih znakova ne znamo da čitamo i smatramo ih uobičajenim u jednom muško-ženskom odnosu, a oni to nikako ne smeju biti.

- Pre svega kreće psihičko zlostavljanje, pa se osoba obezvređuje verbalno. Potom to prelazi u emocionalno zlostavljanje. A kada krene fizičko nasilje, čim bude jednog udarca, biće ih još. Partner koji vrši nasilje je osoba koja ima problem sa kontrolom besa, a obično se baš te osobe ne obrate nikome za pomoć - evo ja nikada nisam imala slučaj da je neko od tih nasilnika dolazio na terapiju. To je kod nas slično kao problem sa alkoholom - 'ajde, ako te je jednom udario, pusti, neće valjda ponovo. Dakle, nama je potrebno više edukacije jer nemamo razvijenu svest o tim stvarima. Nemamo ni o ekologiji, a kamoli o tome - zaključuje psiholog Viktorija Mužina u razgovoru za "Telegraf".

Redakcija "Telegrafa" apeluje na sve - budite dobar komšija! Ne čekajte da neko drugi prijavi zločin jer može biti kasno!

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36

(*ovo je broj SOS telefona licenciranog od Ministarstva za RZBSP)

VIDEO: Simpatije i zaljubljenost posle godinu dana dobili strašan epilog

(T.T./Telegraf.rs)