Psiholog upozorava: Ovako roditelji utiču na netrpeljivost među decom koja dovodi do tragedije
Ako se na njima ne radi, trajne nesuglasice među decom mogu da dovedu i do tragičnog ishoda
Brutalno ubistvo u uglednoj šabačkoj porodici potreslo je Srbiju. Osumnjičeni za ubistvo dvadesetčetvorogodišnjeg momka je njegov četiri godine mlađi brat.
O tome zašto nastaju nesuglasice među braćom i sestrama, porazgovarali smo sa psihologom Aleksandrom Janković. Pitali smo je šta roditelji treba da urade na prve znake netrpeljivosti između dece...
Preporučujemo
Bogdan osumnjičen za ubistvo negira da je planirao svirepi čin: Rekao da ga je Ignjat maltretirao
Deca roditelje čine srećnim, ali tek kada se odsele iz kuće
- Roditelji moraju da rade na prevenciji znakova neslaganja između braće i sestara. Međutim, ako ona već postoji, onda mora da se ozbiljno i konkretno razgovara sa decom - šta je to što im predstavlja problem, zbog čega nastaju konfliktne situacije, itd. Čest razlog tome je borba dece za roditeljsku ljubav i pažnju - ističe Aleksandra u razgovoru za "Telegraf".
Kako kaže, favorizovanje jednog deteta i te kako može doprineti netrpeljivosti.
- Da li će netrpeljivost nastati zavisi i od toga kakav je porodični sistem jer jedno dete može biti roditeljski "favorit", pa se drugo oseća ugroženim, nezanimljivim i pokušava da na bilo koji način dođe do roditeljske pažnje i interesovanja. Iz ovoga proizlazi da treba obratiti pažnju koliko roditelji svojim stavom izazivaju napetost među decom. Ono što obavezno treba izbegavati je poređenje dece u smislu "tvoja sestra je uspešna i postigla je to i to, a ti ne možeš ni ovo osnovno", itd. Ne treba dovoditi do situacija u kojima se oni međusobno bore, mada je to često neminovno - smatra Aleksandra.
Stav roditelja je ovde od vitalnog značaja jer oni moraju da se preispitaju koliko su doprineli konfliktima jer deca reflektuju ono što roditelji svojim stavom prave, pa starija braća i sestre često misle da su "glavni" i "superiorniji" u odnosu na mlađe.
- To se dešava zato što je prvo dete uvek na određeni način privilegovano jer je prvo bilo samo s roditeljima i imalo je svu pažnju. Ako je duže bilo jedinac, to je i njegova pozicija ekskluzivnija. Međutim, prvo dete je možda imalo svu pažnju, ali je ujedno imalo i razna opterećenja u smislu da je probijalo led za mnoge stvari, pa je mlađem detetu život često bio lakši jer su roditelji već sve to jednom prošli - zaključuje psiholog Aleksandra Janković u razgovoru za "Telegraf".
(Telegraf.rs)