Kada počinje Edipov kompleks i kako izlečiti dete od zaljubljenosti u roditelja suprotnog pola

Ozbiljno stanje koje može ugroziti odnose u porodici

Edipov kompleks je osećanje naklonosti i seksualne želje ka roditelju suprotnog pola i neprijateljska osećanja (mržnja, ljubomora) prema roditelju istog pola. Ovaj koncept razvio je Sigmund Frojd, začetnik psihoanalize, u okviru svoje teorije psihoseksualnog razvoja.

Edipov kompleks karakteriše ponašanje deteta od tri do pet godina (falusni stadijum). Posle pete godine života ovaj kompleks se modifikuje i potiskuje, ali utiče na funkcionisanje ličnosti tokom čitavog života.

Preporučujemo

Kako se ispoljava Edipov kompleks?

U početku i dečaci i devojčice vole svoju majku jer ona zadovoljava njihove potrebe i gaje neprijateljstvo prema ocu koji predstavlja suparnika za maminu ljubav.

S obzirom na to, da kod devojčica Edipov kompleks teži da opstane, ove razlike u načinu razrešavanja kompleksa predstavljaju osnovu za mnoge psihološke razlike između polova.

U ponašanju dečaka karkteristična je privrženost majci i borba za njenu ljubav, dečak ne želi da otac prilazi majci ili je dodiruje, dok devojčice mogu da izraze želju da se udaju za svog oca.

Razrešavanje Edipovog kompleksa kod dečaka i devojčica

Kod dečaka se javlja zavist i mržnja prema ocu i seksualne težnje ka majci. Dečak smatra da ga njegov otac, suparnik, može povrediti, pre svega njegove genitalne organe. Javlja se strah od kastracije koji potiskuje seksualne žudnje za majkom i neprijateljstvo prema ocu nakon čega dolazi do poistovećivanja (identifikacije) sa ocem i bezopasne, nežne ljubavi prema majci.

Kod devojčica Edipov kompleks teži da opstaje i ne prevazilazi se na isti način kao kod dečaka. Prvobitnu ljubav prema majci zamenjuje mržnja kada devojčica shvati da dečaci imaju isturen seksualni organ, dok ona ima samo šupljinu. Devojčica smatra majku odgovornom za svoj nedostatak i preusmerava svoju ljubav na oca koji poseduje vredan organ. Međutim, ta ljubav prema ocu je pomešana sa zavisti jer muškarci poseduju nešto što ona nema, pa se ovaj kompleks ne potiskuje tako snažno kao kod dečaka. Kod žena se nedostatak penisa na neki način kompenzuje kada postanu majke, naročito muškog deteta.

U oba slučaja, konflikt se razrešava identifikacijom sa roditeljem istog pola.

Šta ako se Edipov kompleks ne rezreši?

Edipov kompleks i način njegovog razrešavanja u detinjstvu pomoću različitih mehanizama odbrane boje stavove prema osobama suprotnog pola, kao i prema autoritetima tokom odraslog života. Ukoliko se kompleks ne razreši uspešno, dolazi do fiksacije na datom stadijumu razvoja, što znači da se karakterističan način doživljavanja i ponašanja za jedan stadijum ponavlja i u narednim stadijumima. Kada iz različitih razloga (npr. usled nedostatka adekvatnog uzora) ne dođe do identifikacije sa roditeljem suprotnog pola, dolazi do fiksacije.

Prema Frojdu, muškarci koji su fiksirani na ovom stadijumu razvoja karakteriše izbor partnerki koje liče na njihovu majku, dok žene biraju partnere nalik svome ocu.

S obzirom na to da neuspešno razrešavanje Edipovog kompleksa tokom detinjstva može dovesti do različitih problema u interpersonalnim odnosima tokom odraslog života, kao i problema sa identitetom, adekvatan način prevazilaženja, uvid i bolje razumevanje problema postiže se uz pomoć psihoterapije.

Za Stetoskop.info Dragana Bulajić, Filozofski fakultet