Ovim namirnicama sprečite želju za slatkišima kod dece
Roditelji deci treba da daju više povrća kako bi sprečili razvoj želje za slatkišima, tvrde stručnjaci
Istraživanje koje su sproveli na Kraljevskom koledžu za pedijatriju i zdravlje dece pokazalo je da hrana za bebe na kojoj piše "bez dodatog šećera" često sadrži šećer, med ili voćni sok. U izveštaju se navodi da bi vlada trebalo da uvede obavezne granice za količinu šećera, uključujući i šećer u voću i u dečjoj hrani.
Stručnjaci smatraju da roditelji deci treba da nude gorke ukuse, jer će to decu štititi od propadanja zuba, loše ishrane i gojaznosti. Takođe, preporučuju da roditelji deci umesto slatkih pića daju sveže voće, mleko ili nezaslađene mlečne proizvode.
Preporučujemo
Kako da uništite želju za slatkišima i spasete se od dijabetesa, a da pritom vaš organizam ne pati
Pravilna ishrana i fizička aktivnost – put kojim se u Srbiji ređe ide!
Profesorka Meri Fevtrel koja je rukovodila ovim istraživanjem rekla je da proizvodi za bebe često imaju visok procenat voća ili slatkog povrća.
"Pasirana ili tečna dečja hrana upakovana u kesice takođe ima visok procenat šećera. Ukoliko dete isisava hranu iz kesice, kasnije teže uči da jede kašikom. Hrana za bebe može da bude označena kao da u njoj nema dodatog šećera, ali šećer iz voća takođe utiče na zube i metabolizam", rekla je Fevtrel.
Dodala je kako bebe imaju sklonost prema slatkim ukusima, ali roditelji to ne bi trebalo da podstiču.
"Bebe su voljne da isprobaju različite ukuse, ako im se pruži šansa. Zbog toga je veoma važno da se upoznaju s različitim ukusima pa od malih nogu treba da jedu brokoli i spanać", pojasnila je.
Naglasila je da roditelji treba da uče o uticaju šećera na dečiji organizam.
"Višak šećera je jedan od vodećih uzroka propadanja zuba. Čak 23 odsto petogodišnjaka ima problem sa zubima", navela je dodajući kako šećer doprinosi i gojaznosti kod dece.
Naučni savetodavni odbor za ishranu u Velikoj Britaniji preporučuje da šećer ne čini više od 5 odsto dnevnog unosa energije za decu koja imaju dve i više godina, a još manje za decu koja imaju manje od dve godine. Istovremeno, rezultati Nacionalne ankete o ishrani ukazuju da je prosečan dnevni unos za decu između šest meseci i tri godine 11,3 odsto, što je dvostruko više od preporučene količine.
(Telegraf.rs/Klix.ba)