Batina je iz raja izašla - narodna izreka koja će uskoro biti zabranjena i zakonom

Hajde, iskreno - da li ste nekada ćušnuli svoje dete?

Čuvena dilema među roditeljima traje decenijama - da li malo batina nije na odmet kada je vaspitavanje deteta u pitanju ili se sve može rešiti razgovorom? Isprva su svi zagovornici druge metode, a onda se njma odjednom otme šljesak po guzi.

- Stav povodom fizičkog kažnjavanja dece ne može biti toliko radikalan. Zamislite da imate dvogodišnje ili jednogodišnje dete koje izleće na ulicu ili gura prste u utičnicu jer nije svesno i ne može da postane svesno između uzroka i posledice, osim ako dobije mali šljesak po guzi - navodi za "Telegraf" psiholog Aleksandra Janković.

Preporučujemo

Međutim, fizičko kažnjavanje dece nikada ne sme preći granicu i postati nasilje.

- Postoji dostojanstvo glave koja ne sme da se dira ni pod kojim uslovima. Ali recimo, šljepnuti dete po guzi gde ga ništa ne boli da ne bi uradilo nešto pogrešno ima rezultat. Nikako pravdati tučenje deteta time da je bilo nevaljalo kada je zapravo reč o roditeljskoj nervozi. Generalno sam protiv fizičkog kažnjavanja dece, ali postoje situacije u kojima je ova vrsta opomene, dovoljno blaga i praćena objašnjenjem, neminovni deo razvoja.

Postavlja se pitanje do koje godine je blago fizičko kažnjavaje dece uopšte prihvatljivo?

- Mi sa detetom razgovaramo sve vreme, ali nas ono ne razume uvek. Hajde da računamo da već posle treće godine, odnosno čim razvije govor treba da praktikujemo razgovor sa detetom. Treba mu na jednostavan način objašnjavati zašto su neke stvari opasne po njega, a opet da ga ne prepadnete i ne prestravite. Nikakva vrsta zastrašivanja - zaključila je.

Inače, predloženim izmenama Porodičnog zakona biće uvedena potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja mališana u Srbiji, a u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike se trenutno radi na izmenama.

Dete koje roditelji povremeno vaspitavaju batinama moći će ovo da prijavi centru za socijalni rad ili školi, koja je opet obavezna da se obrati centru.

Ako kazne nisu previše česte i nemaju intenzitet zlostavljanja, centar će prvo upozoriti roditelje da fizički ne kažnjavaju dete, a ako nastave, socijalni radnici će ih uputiti u porodično savetovalište ili ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima.

Ako rad sa roditeljima ne urodi plodom i „vaspitno šljepanje po turu“ preraste u zlostavljanje, kao krajnja mera biće predviđeno oduzimanje deteta, odnosno izmeštanje iz porodice.

I danas dete može biti oduzeto roditeljima koji grubo zanemaruju ili zloupotrebljavaju roditeljsko pravo, odnosno vrše ga na neadekvatan način. Oni mogu i krivično da odgovaraju za nasilje u porodici i zlostavljanje i grubo zanemarivanje, odnosno zapuštanje maloletnog deteta. Za to mogu čak da završe i u zatvoru.

(Tara T./Telegraf)