Veliko istraživanje u Srbiji: Negativna iskustva u detinjstvu mogu kasnije da naprave pakao od života, ali budu i smrtonosna

Srećno i zdravo detinjstvo garantuje srećan i zdrav život

Na svakih 100 odraslih osoba u Srbiji, oko 70 je više puta iskusilo barem jedan od oblika negativnih iskustava tokom detinjstva, pokazali su rezultati Unicefove Studije o negativnim iskustvima u detinjstvu u Srbiji.

U studiji, koja je nastala u partnerstvu sa Institutom za psihologiju i Institutom za mentalno zdravlje, ukazuje se da negativna iskustva u detinjstvu mogu da imaju dalekosežne posledice, kao što su mentalna oboljenja ili bolesti poput raka, srčanih oboljenja i dijabetesa kasnije u životu.

Preporučujemo

Takođe, osobe koje su imale negativna iskustva u detinjstvu češće imaju loše rezultate tokom školovanja, češće su uključeni u kriminalne aktivnosti i manja je verovatnoća da postanu produktivni članovi društva, kaže se u saopštenju Unicefa.

Ministarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Ðukić Dejanović istakla je, povodom objavljivanja studije, da "proces brige o deci počinje u najranijem detinjstvu i u značajnoj meri zavisi od okruženja u kome dete odrasta".

"Zbog toga je naša obaveza da svoj deci obezbedimo šansu za najbolji početak i dobru osnovu za budućnost. Naglašavam da je naš osnovni princip nulta tolerancija na svaku vrstu nasilja, a rezultate ove studije koristićemo kao smernice u stvaranju jednakih uslova za svako dete, a posebno u prevenciji zlostavljanja i zanemarivanja dece", rekla je Ðukić Dejanovićeva.

Drektorka Unicefa u Srbiji Ređina de Dominikis istakla je da "negativna iskustva u detinjstvu utiču na sve oblasti života, i da je zato neophodno da se reaguje intersektorski".

"Potrebno je, između ostalog, da se deca edukuju o pravima koja im pripadaju, da se ojačaju roditeljske veštine, unaprede kompetencije zdravstvenog, socijalnog, obrazovnog i sistema krivičnog pravosuđa u prevenciji negativnih iskustava u detinjstvu, da se uvede potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece, kao i da se obezbedi i ojača finansiranje sistema prevencije i zaštite od nasilja nad decom", istakla je Ređina de Dominikis.

Dragan Vulević, savetnik ministra za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izjavio je da "ministarstvo visoko ceni svaku vrstu naučnih istraživanja koja su osnov za planiranje politika u ovoj oblasti".

"U protekle dve godine, ministarstvo radi na usvajanju Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, pratećeg akcionog plana i opšteg protokola, kao i na izmenama porodičnog zakona koji se posebno odnosi i na zabranu fizičkog kažnjavanja. Takođe, od 5. juna počinje javna rasprava o predlogu novog Zakona o deci i dečijem ombudsmanu", rekao je Vulević.

Nalazi studije takođe pokazuju da je 38 odsto ispitanika iskusilo nasilje u zajednici u detinjstvu, da su osobe muškog pola češće doživljavale različite oblike nasilja: češće su bili žrtve nasilničkog ponašanja, učestvovali u tučama, bili svedoci nasilja u zajednici i svedoci kolektivnog nasilja.

Kako se navodi u saopštenju Unicefa, žene su češće živele sa osobom koja boluje od depresije, a ispitanici iz urbanih sredina bili su više izloženi različitim oblicima nasilja, kao što su fizičko i psihološko zlostavljanje, razvod roditelja, nasilničko ponašanje i nasilje u zajednici.

(telegraf.rs/Tanjug)