Doktorka upozorava: Nema opravdanja za batine, ali novi zakon o zabrani udaranja dece će oštetiti dobre roditelje i mališane

Postavlja se pitanje - ko će da prijavljuje roditelje - možda neka starija deca ili deca koja su u tom trenutku ljuta na roditelja, ili zaista zlostavljana deca!?

Najnovijim izmenama i dopunama Porodičnog zakona uvodi se potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja, a to može da košta upravo i najviše decu i zdrave porodice.

Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je izjavio da smisao uvođenja ovih zabrana nije kažnjavanje, već edukacija roditelja o nenasilnim metodama vaspitanja. Dodao je i da roditelji neće ići u zatvor, već će biti upućeni na edukaciju o nenasilnim metodama vaspitanja.

Preporučujemo

Sa njim se ne slaže profesor dr Tatjana Milivojević koja kaže da će ovim zakonom biti oštećena i deca i zdrave porodice. Obrazlaže da se mere protiv zlostavljanja u porodici moraju sprovesti na nivou kompleksnog procesa edukacije društva, a tek onda zakonskim normama.

- Mi ne možemo da pravimo neke zakone koji bi se sprovodili po principu "sve ili ništa". Recimo, kada su deca u onim preverbalnim fazama, kao i kada imaju dve-tri godine i kada mogu sebi da naude, odnosno kad postoje situacije kada su oni zaista u nekoj većoj opasnosti, možete ih ćušnuti po guzi kako biste ih upozorili - jasna je dr Milivojević.

Objašnjava da ćuška ne boli i da ne mora zakon to da objašnjava roditeljima. Međutim, oni što tuku svoju decu neće ni sada biti u problemu, jer su mališani suviše uplašeni ili krive sebe pa ih u najvećem broju slučajeva neće ni prijaviti.

Dodaje i da je vikanje daleko opasnije od ćuškanja dece, jer ostavlja velike psihičke posledice - dete je nesigurno, prestravljeno, postaje depresivno, što ovim zakonom ne može biti regulisano. S tim u vezi dete nije ni na koji način zaštićeno, već je izloženo preispitivanju i upućivanju na "reakcije na prvu loptu".

Ako bi trebalo preispitivati to koliko roditelji vladaju sobom, onda se to ne radi striktnim zakonskim merama bez šireg edukativnog efekta koje društvo mora da usvoji.

- Pogledajte odrasle zrele ljude kako se na ulici ponašaju jedni prema drugima i shvatićete da smo mi jedno potpuno agresivno društvo. Deci se puštaju rijaliti programi i filmovi koji su puni fizičkog obračunavanja. I dok je sve to na "snazi", mi usvajamo zakon koji sankcioniše, pokazaće se, zdravog rodielja - pojašnjava problematiku profesor Milivojević.

Postavlja pitanje - ko će da prijavljuje roditelje - možda neka starija deca ili deca koja su u tom trenutku ljuta na roditelja, ili zaista zlostavljana deca!?

- Može da se desi da bespomoćni roditelj u nekom trenutku jednom u životu odgojenom adolescentu udari šamar i da dete u naletu ljutnje prijavi roditelja, jer nema još razvijene centre za razmišljanje o dugoročnim posledicama. Šta ćemo kada se to dete pokaje i kad shvati da se ne radi o kontinuiranom zlostavljanju, a da njegov roditelj zbog "propisane kazne" nije tu uz njega već na savetovanju? Šta ćemo sa detetom koje grize savest i ko će tada njemu da pomogne? - otvara nova pitanja godpođa Milivojević.

Roditelju može da se omakne greška i da nije primereno stavljati ga u isti koš sa agresivnim ljudima sa čestim poremećajima ličnosti.

Gospođa Milivojević se pita i da li roditelji treba da se razmišljaju non-stop o zakonu i da pribegavaju drugim metodama koje će možda jednako ponižavati dete. Drugo, ko nije roditelj koji radi, sprema i odgaja i vaspitava dete ne može da shvati koliko ono nekada može "da vas izludi".

- Naravno da treba da se kontrolišemo i da ne postoji nijedna izbezumljenost koja može da opravda batine. Ali nemoguće je uvek biti na visini zadatka - obrazlaže Milivojević.

DETE SADA IMA PREVELIKU MOĆ

- Ovaj zakon samo potvrđuje da je prevelika moć koja je data samoj državi i detetu - navodi prof dr Tatjana Milivojević.

Sami ljudi koji su deo državnog aparata i javne ličnosti pokazuju veliko nasilje, verbalno nasilje koje predstavljaju uzor deci i mladima je to normalno. A ti isti ljudi sada zahtevaju od njihovih roditelja nešto drugo.

Kod nas se nasilje promoviše i sada kada dete ima moć, može doći do inverzije i situacije da se nad roditeljima vrši nasilje.

- Treba se setiti staljinizma i vremena kada su obećavali nagrade deci koja bi bila doušnici i koja bi prijavila roditelje za pričanje ili delovanje protiv vlasti. Naime, desilo se da su deca koja su se ljutila na roditelje vršila prijave i nastao je čitav haos. Mene ovaj zakon upravo na to podseća.

EDUKACIJOM PROTIV PORODIČNOG NASILJA

- Edukacija je neophodna i neophodnoje da se zaista prijavljuje zlostavljanje, ali to se na ovaj način neće postići. Potreban je ogroman broj stručnjaka iz srodnih sfera da razmotre koje bi to bile granice koje bi se postavile pre uvođenja zakonskih normi - jasna je dr Tatjana Milivojević.

Akcija obrazovanja i širenja svesti o zlostavljanju mora da krene od obrazovnih ustanova, trebalo bi uvesti posebne časove psihološke pismenosti kao i medijske pismenosti da bi se postigla sinergija i da bismo dobili dobre rezultate.

(Jelena Bojić Obradović / j.bojic@telegraf.rs)