"Šta želim da zna svaka žena o prvom danu posle carskog reza": Jedna mama je podelila svoje iskustvo i to će vam "zlata vredeti"

Vrlo je važno da znate šta vas čeka posle porođaja carskim rezom

Jedna žena je rešila svojom pričom da probudi svest o tome šta žene čeka posle carskog reza, jer je shvatila da je u celu priču ušla nepripremljena. Evo kako je izgledao njen prvi dan posle porođaja.

- Kao i većina žena jedva sam čekala da se porodim i da uživam u svom detetu i materinstvu - otpočela je ispovest ova žena.

Preporučujemo

- Nisam ni sanjala šta sve treba da preguram i kroz šta da prođem pre nego što se upustim u toplotu odnosa majka i dete. Imala sam spinalni carski rez. Ništa nisam osetila tokom procesa porođaja, ali ono što sam osetila nakon toga nikada neću zaboraviti u životu.

Kada je anestezija počela da popušta nastali su takvi bolovi za koje mi se čini da su oni koje zovu "porođajni". Volela bih da me žene ozbiljno shvate i da se pripreme da je nemoguće da ne dožive bolove tokom ili posle porođaja.

Prvi dan posle carskog reza je baš užasan, toliko da od njega i dalje imam noćne more. Nisam mogla da se pridignem iz više različitih razloga. Od anestezije sam imala očajnu vrtoglavicu, a i rana me je jako bolela.

Pored toga, mislila sam da ću umreti od žeđi. Osećaj suvoće u ustima ume da bude jako neprijatan, gotovo nepodnošljiv.

A ovde tek stvari počinju da se komplikuju.

Ne možete da ustanete iz bolničkog kreveta, a babica vam donosi dete posle manje od pola dana od porođaja. Da, vi sa rezom na stomaku i vi koji ne možete da stojiite na nogama morate sami da se brinete nekoliko sati o svom gladnom i još uvek izmučenom detetu, koje ujedno obavlja i fiziološke potrebe.

Ne znam kako sam to izvela uopšte, ali kada ga je sestra napokon uzela osetila sam se kao najgora majka jer sam odahnula.

Tada nastupa noć. To mi je definitivno bila najgora u životu i to će vam potvrditi moj suprug koji nije mogao da ostane živ od mojih brojnih poziva. Iako sam dobila tabletu protiv bolova, nisam mogla da zaspim od njih. Pre svega, na svaki pokret sve me je zatezalo, a samim tim i bolelo. Uporedo sa tim sam čula plač beba iz boksa i štucanje. Nisam mogla da se oslobodim misli da mom detetu treba pomoć.

Znam, grunuli su mi hormoni, ali ja se ne sećam da sam nekada toliko plakala u životu, a za sve to vreme mi se o plača još više stezao stomak i trpela sam jako velike bolove.

Odmah ujutru su mi saopštili da moram na vađenje katetera. To znači da moram da ustanem. Imala sam osećaj da me noževima neko reže po stomaku i leđima. U glavi mi je bilo treista stepeni i nisam znala da samo par koraka može ličiti da su kilometri u pitanju. i izvadili su mi kateter napokon.

Onda je usledio prvi odlazak u WC i pokušaj da se piški, a čini vam se da je to potpuno nemoguća misija. A onda i velika nužda, vreme kada vam se "cepa" utroba".

Još nisam spomenula previjanje, ali ono mi i nije toliko teško palo posle svega.

Sve je to u rok službe, ali mislim da bi mi sve bilo lakše da sam imala priliku da se na to psihički spremim - iskreno priča ova žena.

- Volela bih da upozorim žene da je priprema za postporođajni oporavak jednako važna kao i priprema za porođaj, ali da se tome ne daje isti značaj. Nadam se da će moja priča da pomogne trudnicama da unapred skupe snagu za sve što im treba kako bi zaista bile sposobne da budu jake žene i dobre majke - završava svoju ispovest jedna danas srećna mama.

(Telegraf.rs / huffpost.com)