U Srbiji postoji na desetine hiljada dece za koju je Nova godina pravi pakao, i to samo zbog njihovih roditelja - evo kako njima izgledaju praznici

Deca iz mnogih razorenih porodica teško podnose praznike

Broj razvedenih brakova u Srbiji u kojima su stečena deca samo tokom 2017. godine bio 5.117. Na žalost sve češće se od dece može čuti: "Ne slavim Novu godinu, jer sam dete razvedenih roditelja!". Umesto da vas ova izjava zatekne, učinite sve da se ovakvo dete u jednom jedinom trenutku oporavi. Evo šta je lek za ovaku situaciju.

Romantične komedije na TV-u, praznične reklame i poruke na Instagramu i drugim mrežama nisu realna slika Nove godine i Božića. U stvarnosti, tokom praznika mnogi ljudi su tužni, pa čak i duboko nesrećni, jer ih sva ta euforija još više podseća na loše trenutke iz života. Ovo se naročito odnosi na ljude koji su nekoga "izgubili".

Kako brak u našoj zemlji traje prosečno 13,5 godina i kako se svaki četvrti brak završi razvodom, može se zaključiti da su tokom praznika najnesrećniji ljudi oni iz razorenih porodica. 

Posebna grupa ljudi koji pate tokom praznika su deca razvedenih roditelja. Oni su rastrzani na minimum dve strane, ako isključimo bake i deke. U situaciji su da gledaju vršnjake koji su srećni i ispunjeni jer će biti deo porodičnih okupljanja, a oni više ni nemaju pravu porodicu. U dečjim glavama ova emocija je ravna patnji za nekim koga ste izgubili.

Znam to iz iskustva. Imam 34 godine i nikada se nisam oporavila od ovakvih misli i osećanja tokom novogodišnjih praznika.

Foto: Profimedia

Mnogi naučnici govore da decu razvedenih roditelja treba posebno tretirati, a naročito kada su svečane prilike u pitanju. Tada ih to asocira na činjenicu da više nisu deo važne celine, pa počinju čak i da krive sebe. Tokom praznika, deca čiji su roditelji razdvojeni češće misle o tome kako su mogli da spase brak mame i tate, razmišljaju i da li su odgovorni što njihovi više ne žive zajedno i kako da nađu rešenje da se roditelji pomire. Takve misli mi ponekad i danas prođu kroz glavu.

Prema psihologu Mariji Kulović, oni gotovo i da nemaju sa kim da pričaju o tome kako se osećaju, jer ih okružuju ljudi koji otvoreno pate i nisu sposobni da u tom trenutnku njima budu podrška. Odrasli su zauzeti sobom i misle da je deci sve jasno, kao što je i njima. Ali to nije slučaj. Tokom praznika, ako dete ostane da slavi doček sa jednim od roditelja, ono smatra da je izdalo onog drugog, a još gore je kada misli da su njega izdali i otac i majka. Nisam se jednom baš ovako osećala.

Ako se obrati pažnja na činjenicu da je 2017. godine 5.117 porodica koje imaju decu rastureno, onda se za pet godina u nekoj učionici može čuti: "Ne slavim Novu godinu, jer sam dete razvedenih roditelja!" Ja sam izgovarala ovu rečenicu i posle 24 godine mi odzvanja u glavi.

Znam, neće tada biti iznenađeni ni učitelji, nastavnici, niti njihovi drugari. Razumeće tu ogorčenost i to što ova deca ne žele da glume da su srećna i raspoložena. I ne bi trebalo da glume. Pravi cilj je da zaista osete radost nečega novog što tek dolazi i da se ne plaše "sutrašnjeg" dana. Cilj je da ponovo poveruju da iznenađenja mogu biti pozitivna.

Foto-ilustracija: Profimedia

Novogodišnji praznici jesu period godine kada ljudi beže od sebe u nešto bolje i/ili daju najbolje od sebe. Ali deca su po prirodi iskrena i ne mogu toliko da odstupe od onoga što osećaju. Nisu sposobna da se prave da dok su sa jednim roditeljem ne misle na drugog. I zato je prirodno da su razapeti, a kada su takvi, onda su nesrećni, a opet kao takvi se ne uklapaju u praznični duh. I zato je prirodno da deca razvedenih roditelja ne žele da slave Novu godinu, niti bilo koji drugi praznik, jer ih to podseća na "zemljotres" koji su preživeli.

Ukoliko u svojoj blizini imate neko ovakvo dete, nemojte ga osuđivati i pokušavati da ga ispravite, jer ono ništa nije krivo. Ne dozvolite da pored žrtve života bude i vaša žrtva. Umesto ispravljanja ponudite mu prihvatanje. Poklonite mu nešto što nikako ne očekuje za ove praznike - podršku. Recite mu nešto što je zaboravilo, a to je da postoje deca koja nemaju mamu ili tatu, a poneka nikoga. Recite mu da je jedino život ono što treba da se slavi, a da su praznici izmišljeni da bi se ljudi zapravo setili da su živi i da postoje.

(Jelena Bojić Obradović / j.bojic@telegraf.rs)