Odlučila sam da mužu zabranim da bude na mom porođaju - i bila sam potpuno u pravu, ali iz potpuno pogrešnog razloga

Iako vam se čini da je fer da zajedno prođete sve vezano za vašu bebu, ovo definitivno nije dobra ideja

Porođaj je sam po sebi traumatičan, znam to iz iskustva. Nisam želela da moj muž prisustvuje rođenju našeg deteta, iako je bilo uslova za to. Verujte mi, nisam pogrešila.

U Srbiji je već neko vreme u pojedinim porodilištima dozvoljeno očevima da prisustvuju rođenju svoje dece. Ipak, to nije tehničko pitanje, jer verujem da bi ono bilo lako rešivo. Mnogi očevi ne žele da prisustvuju rođenju svog deteta, što iz straha, što iz nesigurnosti.

Preporučujemo

Ono što je glavno pitanje je - šta žele žene?

NISAM ŽELELA DA NJEGOVO PRISUSTVO POROĐAJU UTIČE NA NAŠ DALJI INTIMNI ODNOS

Kada sam saznala da sam u drugom stanju, prvi utisak mi je bio da se moj suprug obradovao ovoj novosti više od mene. I kroz svoje ponašanje tokom moje trudnoće pokazao je da želi da učestvuje u svemu.

Ipak, kada smo razgovarali na temu porođaja i njegovog prisustva istom, ja sam bila ta koja je digla glas protiv toga.

Razlozi su mi se samo na prvu loptu činili jednostavnim. Rekla sam da ne želim da me vidi u tom stanju i da kasnije imamo problema pri seksu. Želela sam da za njega ostanem samo privlačna žena. Zamišljala sam situaciju u kojoj suprug gleda moj polni organ koji ni po čemu ne liči na ono što mu se možda dopadalo i kako posle toga menja svoj odnos prema meni. Nisam želela da se to dogodi, jer sam se plašila u svakom smislu da će to na kraju narušiti i našu ljubav.

Iz perspektive žene koja je nedavno prošla porođaj i sve što on nosi, znam da je moja odluka bila ispravna, ali iz potpuno neispravnih razloga.

NE TREBA MI SLABIĆ U POROĐAJNOJ SALI

Kada sam razgovarala sa tudnicama oko sebe, otkrila sam još mnoga svoja uverenja. Slagala sam se sa ženama koje su smatrale da njihovi muževi nisu psihički spremni za ovaj događaj. Bila sam još sigurnija da je to istina kada sam pročitala neka naučna istraživanja koja dokazuju da muškarac postaje svestan svog očinstva tek nakon famoznih 40 dana, koliko je potrebno i ženi da se oporavi.

Međutim, ova informacija mi je donela dilemu. Ako i oporavak prolazimo zajedno, zašto ne bismo i porođaj?

Iako su muškarci slabići i iako se 50 odsto njih sruši kada vidi tu količinu krvi i kada čuje potencijalno vrištanje žene (negde sam pričitala ovu informaciju), razmišljala sam o tome da svom mužu nisam dala pravo glasa na ovu temu.

I, tako, u poodmakloj trudnoći, odlučila sam da povedem razgovor o tome da li bi on želeo da prisustvuje porođeju. Rekao mi je da misli da nikako neće moći da mi pomogne i da je korisniji napolju za slučaj da nešto krene po zlu. Razmislila sam i shvatila da moj suprug nije slabić i da sam ga krivo optužila. On je jedan posvećeni realista, a slabić sam ja.

IZ ISKUSTVA - VI STE TE KOJE NE ŽELE DA MUŽ PRISUSTVUJE VAŠEM POROĐAJU

Kada mi je pukao vodenjak, imala sam dovoljno vremena do prvih bolova da se spremim (koliko je to moguće) za ono što sledi. Počeli su bolovi. Tada već nisam bila sposobna da primetim bilo koji događaj ili bilo koju osobu oko sebe. Možda me je neko nešto i pitao, ali ja sam bila skoncentrisana na vežbice disanja i nisam reagovala.

Recimo da je moj suprug tada bio tu, verovatno bi mi dosađivao sa svojim pitanjima kako može da pomogne, ili bi pokušavao da zbija bezvezne šale kako bi me opustio. Ali verujte, ovo samo može da vam odmogne. Prilikom porođajnih bolova je važno da sva vaša koncentracija bude usmerena na pravilno disanje da bi se beba što brže i bezbednije spustila do kanala i da bi kasnije sam porođaj bio brži i lakši.

Istina je jedna - tada vam svako smeta! I onda je logični zaključak da ste vi te koje ne žeže da muž prisustvuje vašem porođaju.

ŽELELE BISTE DA GA UBIJETE

A sada zamislite sam porođaj, ili ga se setite, ako ste taj doživljaj već imale.

Gomila sestara i doktora paradira pored vašeg stola dok vam se stomak steže i trpite nesnosne bolove. Govore vam nešto što bi trebalo da čujete, ali niste u mogućnosti. Levo od vas ciči jedna žena i to vam uteruje strah u kosti koji vas parališe, a desno se neka tek smešta na sto čudeći se ostalima u porođajnoj sali što se toliko prenemažu. Njen pogled primećujete jer vam smeta.

O, da. kada se saberete kasnije shvatićete da ste primećivale samo negativne stvari i ono što se uklapa sa vašim već napetim živcima. Zamislite da je tu tada vaš suprug koji ima izraz lica "baš mi te žao". Zar ne biste želele da ga odmah ubijete?!

OSEĆAJ GAĐENJA IZRAŽEN NA NJEGOVOM LICU

I onda sledi ono najlepše i najteže. Glava bebe izlazi iz vaše utrobe. Vaše telo se raspada u bukvalnom smislu te reči. Vi još jednom gurate i izlazi beba. Ali sa detetom izbacujete i neki deo tkiva. Mnogo krvi je ispod vas.

Tada sam pogledala u tu realnost i shvatila da mi ne nedostaje osećaj gađenja na suprugovom licu. To bi me dotuklo.

I samoj mi je bilo dovoljno gadno do nivoa padanja u nesvest da bi mi njegovo prisustvo samo bilo viška.

IPAK, JOŠ JEDNOM RAZMISLITE

Istina je da muškarac nikako ne može da vam pomogne ni dok traju kontrakcije, a ni onda kada krenu naponi. Ali to ne znači da ne bi trebalo da razmišljate i o drugim osećanjima koja se pojavljuju pri činu porođaja.

To dete rađate samo jednom. Ono u samo jednoj seksundi udiše svoj prvi ovozemaljski vazduh. Njegov glas koji prvi put čujete govori "hvala ti mama". Možda želite da to zvuči drugačije. Na primer, "hvala vam mama i tata".

Nije loše obratiti pažnju na to šta želi vaš muškarac, čovek koji će postati otac. Možda je njemu zbog sebe samog važno da vidi dete od momenta dolaženja na ovaj svet. Možda je dovoljno hrabar i ume da balansira između emocija prema sebi i prema vama i da ostane na nogama i doživi neprevaziđenu sreću kada ugleda bebu.

Uvek ostavite prostora za razmišljanje, jer se ne osećamo svi isto i imamo različite želje i potrebe.

Dete je najveća sreća u životu i ponekad, ali samo ponekad, mi fali ta prva slika nas troje u mojim očima.

(J.B.O)