Naučite na vreme da čitate etikete na proizvodima za vašu bebu

Osigurati pravilan unos hranljivih materija potrebnih za rast i razvoj dece, jedan je od najvažnijih zadataka roditelja. Pokazatelj onoga što unosimo u svoj organizam, nalazi se na deklaraciji svakog prehrambenog proizvoda

Deklaracija nam otkriva poreklo, namenu i sastav proizvoda. Na deklaraciji razlikujemo spisak sastojaka i hranljivu vrednost namirnice.

U spisku sastojaka navode se svi sastojci koje se nalaze u namirnici i to redom, od sastojka koga u proizvodu ima najviše, do sastojka koga ima najmanje. Ukoliko je određeni sastojak u spisku boldiran ili je na drugi način istaknut - radi se o sastojku koji je alergen. Ukoliko dete ima problem sa alergijom na taj sastojak, potrebno je izbegavati taj proizvod. Takođe u spisku sastojaka se nalaze svi sastojci, pa i aditivi. Deklarišu se navođenjem kategorije i naziva aditiva ili njegovog E broja (emulgator sojin lecitin ili emulgator E 322). Pravilnik o deklarisanju, dozvoljava da se aditiv ne mora označiti E brojem, ali mora kategorijom. Kategorije aditiva su emulgatori, regulatori kiselosti, stabilizatori i dr.

Važan podatak je hranljiva vrednost proizvoda. Ona nam govori koliko je hranljivih materija sadržano u 100 g odnosno 100 ml proizvoda. Sve hranljive materije se navode u gramima, a energetska vrednost u kJ/kcal. Obavezno je navođenje količine sledećih hranljivih materija: masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli. Uz ove informacije, tablica može sadržavati i podatke o vlakanima, skrobu, poliolima, mononezasićenim masnim kiselinama, polinezasićenim masnim kiselinama kao i mineralima i vitaminima.

Roditelji treba da obrate pažnju upravo na tablicu, jer najčešće greške su previsok dnevni unos proteina i ugljenih hidrata, što dovodi do gojaznosti dece. Odgovarajuća količina proteina je 20 g/dan sve do 12 meseci, potom 30 g/dan sve do 3. godine, dok je za odraslog čoveka to 50g/dnevno iz svih izvora. Na deklaraciji je dobro obratiti pažnju i na količinu šećera, za koju je poželjno da bude što manja, dok količina ugljenih hidrata može biti veća. Takođe, treba proveriti količinu zasićenih masti i soli, koje takođe treba da budu što manje. Maksimalni unos soli na 100g proizvoda je do 0,5g. Za lakše snalaženje, maksimalni dnevni unos soli iz svih izvora je 5g za odraslu osobu, što odgovara količini od jedne male kašicice.

Najvažniji podatak na deklaraciji je rok upotrebe, kao i uslovi čuvanja proizvoda. Pored toga tu se nalaze i drugi bitni podaci o zemlji porekla, proizvođaču, lot broju i dr.

(Telegraf.rs/dr.sc. Danica Zarić, direktor IHIS Nutricionizma, članice IHIS Naučno-Tehnološkog Parka)